Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Cveti, uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje. Cveti uvek padaju u nedelju, dan posle Lazarove subote.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao Osana (slava) sinu Davidovu.

Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad. Time se ispunilo staro proročanstvo “Evo car krotki ide i jaše na magarici”. Po narodnom običajnom kalendaru, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.

Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem. Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje, prenosi RTS.

Stavlja se i vrbova grančica “za brz napredak”, ponegde dren “za zdravlje”, a devojke stavljaju i ljubičice.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima “Evo mene, eto vas, a evo vama rata sa Turcima”. Veoma mali broj porodica danas slavi krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.

Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg. Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.