Dok brojimo vrele dane do najavljenog, kakvog-takvog, zahlađenja (temperaturama ispod 35 stepeni se više u “zube” ne gleda) dese se neke stvari koje svojom izvrsnošću ili, pak, nenormalnošću, “zasluže” da se nađu i među ovim redovima.

Ne brinite, spomenuću i hapšenje aktivista i skandiranje na dočeku olimpijaca, ali prvo ću se osvrnuti na vest koja nije imala toliko pažnje u medijima – da ne bi prošla “ispod radara”… Nažalost, treći put za kratko vreme ću, ovaj put kao “kolateralnu štetu” spomenuti jednu ministarku, ali zaista samo kao sporednu ličnost.

Poštari – družbenici

Naime, pre neki dan, VD direktora Pošte Srbije, Baki Anđelković i dotična ministarka potpisali su neki memorandum koji bi trebalo da obezbedi brzu isporuku vaučera za banjsko lečenje i apoteke, kao i vaučera za jednokratnu finansijsku pomoć osobama obolelim od retkih bolesti, na njihovim kućnim adresama.

Pošta i Ministarstvo potpisali Memorandum o brzoj isporuci vaučera obolelima od retkih bolesti

Da li će od toga nešto biti pokazaće vreme, ali više od glavne teme pažnju mi je privukla izjava VD direktora da u planu imaju novi projekat podrške ranjivim kategorijama stanovništva (samačka, starija, posebno ona u ruralnim područjima…) 

– Prema projektu koji razvijamo, poštari bi prilikom poseta domaćinstvima nezavisno od redovne dostave, bili društvo za razgovor i korisnicima pružali drugu neophodnu pomoć, u smislu nabavke lekova ili namirnica, a za tu vrstu angažovanja dobijali bi određenu nadoknadu – najavio je Anđelković.

Čujem poštare da jedva čekaju da dobiju još koji zadatak jer kažu da nemaju dovoljno posla, posebno od kako je krenula navala na kupovinu preko Temu platforme. Iskreno razumem i jasan mi je problem starih ljudi, posebno onih koji žive sami, ali nikako ne mislim da je rešenje da zbog toga poštari postanu njihovi družbenici i dobavljači. Ima li neka institucija u zemlji koja je zadužena za brigu o starima?

Ako nema, onda OK…

Danas je dotični Baki dodao da će zaposleni u Pošti imati još više posla pa možda da im preporučimo da im sponzor bude Pampers, kako su krenuli, uskoro će se utrkivati s Jurom i drugim fabrikama oko ostvarivanja “prava” zaposlenih.

Pošte Srbije i Mađarske potpisale sporazum, obećavaju bolju uslugu, više prihoda, ali i posla

Mislim da su poštari više puta do sada pokazali da su slobodni ljudi pa nisam sigurna da će Bakiju ovo proći, a pitanje i da li je on to ozbiljno mislio ili samo rekao neke svoje ideje da bi pokazao najvrednijem čoveku u Srbiji da i on ceni rad. 

Pokušaj gušenja kritičkog razmišljanja i slobodnog govora

Najveći publicitet dobilo je hapšenje trojca Bjelić, Dimitrijević i Ristić koji su, nakon pritisaka i žalbi pušteni jer, kanda je sudija pogledao snimak. Gospođa novinarka Informera nam je svima održala lekciju kako ne treba raditi posao, a možda bi SBB trebalo da proširi spisak kanala i na njihov jer kažu da je tamo mogao da se vidi trenutak kada ona prva gura Bjeliću sendvič kiflu u usta.

Nažalost. to nisu jedini aktivisti koji su privođeni poslednjih dana. Rekla bih da je merilo bilo ono da se ne vode kučići i deca na protest pa, ko god je to rekao javno, imao je priliku da pojasni policiji šta je hteo da kaže. 

Na kraju dana, važno je da svi budu pušteni što pre i da ostanu slobodni.

“Ri-o Tin-to, marš iz Srbije, marš iz Srbije, marš iz Srbije!”

Ova rečenica je u narodnu zaživela skoro kao nekadašnje “Mi smo Titovi, Tito je naš”, “Spasi Srbiju i ubi se, Slobodane!” ili kao “Kosova je srce Srbije”… Zato ne mogu da kažem da sam se na dočeku olimpijaca u Beogradu u ponedeljak iznenadila kada se iz nekoliko hiljada grla zaorila baš ona. Kao da se sve vreme kuvalo u ljudima i baš tamo posle pesme “Veseli se srpski rode” i poruke da je Kosovo srce Srbije odjednom se, rimujući se, ubacila i poruka Rio Tintu. 
 

Bilo je “kratko i slatko”, ko god se snašao, spustio je regler, prekinuo prenos, voditelji su počeli da pričaju nešto… Ali, “šteta” je već bila učinjena. Pitam se kako se car Trojan osećao.

Sve oči su tad bile uprte u sportiste i pratilo se da li će neko od njih prihvatiti “izazov”, ali osim nekog snimka na kom se, navodno, Đoković obradovao i digao pesnicu u znak odobravanja (što ne mogu da zaključim iz videa), ostali su bili veoma zbunjeni, meškoljili se, gledali prema izlazu sa balkona.

A kad su već sportisti zaćutali, oglasio se pevač narodne muzike, objasnio zašto podržava proteste protiv Rio Tinta, šta on zna o litijumu, šta misli o političarima na vlasti i poručio predsedniku, ni manje ni više nego:

U ovom pasusu, najslobodniji je Topalko, i pored toga što mu je ukinuto pravo na rad.

U Novom Sadu…

Ovde kod nas, zemaljski dani teku, smanjen je pritisak vode jer je puno trošimo, cisterne su ponovo postavljene na četiri lokacije, kažu da i česme rade… 

U autobusima opet pakleno, a od 1. septembra poskupljuju usluje nekih JKP-a. “Bravo” kaže: “Nije zakonito”…

Novosađani su slobodni da troše manje vode i da, ako im se ne dopada u gradskom prevozu, isti napuste. Nisu slobodni da ne plaćaju račune jer izvršitelji to jedva čekaju.

Malo nade (kakve-takve) za kraj

Izgleda da ne možemo da se odupremo urbicidu, ali možemo bar nešto da sačuvamo. Bravo za Danila i Darka:

Brzom reakcijom i “bacanjem pod bager” dvojica Novosađana sačuvala delić istorije Grada (FOTO i VIDEO)