Nova pauza od nedelju dana ne znači da ćemo se pozdravljati ređe već da ljudska energija nije nepresušna, a umor ne zna za lepe manire.

Zato krećemo sa retrospektivom odmah, iako ću mnoge važne stvari morati da zaobiđem ovaj put.

Novi Sad je tugovao 

Ne bih da zvuči previše patetično, ali moj Fejsbuk je prošle nedelje bio prepun tuge i oproštaja za nekim mladim ljudima koji su nas prerano napustili. Bukvalno minut nakon objave izveštaja sa komemoracije novinaru Denisu Kolundžiji, stigla je vest da je preminuo još jedan, ovaj put fotoreporter – Aleksandar Kamasi.

Novi Sad, bar ovaj “moj”, je prošle nedelje pisao o ljubavi, profesionalnosti i smrti. I o tome zašto nas napuštaju mladi ljudi, da li je zaista iznenada ili ima nešto i u tome šta živimo.

Prijem u Predsedništvu – LIVE 

Dovođenje žene koja je nekoliko dana ranije izgubila bebu i obećanje da će joj država pomoći, i materijalno jer ti, eto, nekako znaš da teško žive… možda može biti OK, ali ne ako to sve snimaju kamere i ako sve ide uživo. To je daleko, daleko od ljudskosti. A onda i – zamišljeno i setno – spominjanje doktora koji je toliko dobrih stvari uradio, ali baš nad tom ženom je bio nasilan, to tek nije u redu i podseća me na spominjanje “ugledne porodice” iz koje potiče dete koje je izvršilo masakr u, sećate se, bilo je to negde u maju, u jednoj beogradskoj školi… U zemlji ponavljača…

Suđenje

Možda se, ipak, sećate jer je u toku suđenje nekim članovima te porodice koje je zatvoreno za javnost i ne mogu da mu prisustvuju čak ni oštećeni, odnosno roditelji ubijene dece, ali opet je nekako u tabloidima isplivalo šta se tamo dešava… Opet sam besna, ali i jako tužna kad pomislim kako bi bilo da su ti roditelji u sudnici, koja količina bola bi bila tamo…

Tužna sam i kad vidim da, kao da moramo da podsećamo na to šta se dogodilo u Beogradu, Maloj Duboni i Orašju i da nekom objašnjavamo da nije OK u Beogradu, ranjenom gradu, npr. ispaljivati vatromet za Novu Godinu, kao da je vatromet nešto bez čega se ne može.

Ne može se bez (svoje) dece…

Novi Sad se (ne) buni 

Decu na Novom naselju (i ne samo tamo) napadaju druga, malo veća, deca, kumovi u nekim školama se biraju prema čudnim kriterijumima, targetiraju se ljudi koji misle drugačije od drugih ljudi, ubijaju životinje, Dečji dodatak porastao za 61 dinar, sprema se nova izborna muljačina, ne možemo da se sastavimo sa računima za struju i gas, grad nam je u rupama, većina stvari u fazonu “drži vodu dok majstori odu”, a projekti samo sevaju… Malo dalje, iz fabrike Linglong opet vesti o radnicima-robovima…

Osnovci sa Novog naselja na meti maloletnih huligana 

“Zajedno” i DS osuđuju grafite mržnje uperene ka novosadskoj profesorki Mariji Vasić (FOTO) 

FOTO: Targetiranje aktiviste iz Futoga, “Bravo” traži reakciju nadležnih

Korupcija u zemlji “cveta”, kažu da smo sad “hibridna država”, a može se čuti i “zarobljena” – znamo ko je tamničar.

A 99,99 procenata građana ćuti i čeka da zlo zakuca na njihova vrata pa da se bune… E, onda će biti kasno… 

Već danas poljubite svoje bližnje i recite im da ih volite, suprotstavite se zlu dok je u začetku, zovite institucije da reaguju, izađite na ulicu, ako treba i sami, i recite NE!

Sama borba u ovom trenutku je uspeh, a onaj ko se bori još uvek je živ. Nemojte da nam sledeća titula bude – “zemlja zombija”. 

I da ne zaboravimo, srećan nam rođendan, jer naš Novi Sad je svoju slobodu pošteno platio i ne smemo je prodati.