Humanost na novosadski način

Novosađanka Zorica Anđelković je u nedelju na svom Fejsbuk profilu objavila priču koja je u mnogim sugrađanima izazvala divljenje ali i želju da pomognu jednoj porodici…

Zorica je prošle sedmice na autobuskoj stanici ugledala rukom napisan oglas u kom se nudi bicikl na prodaju, za 3.500 dinara. Pošto joj je prethodno ukraden bicikl, odlepila je papirić i pozvala broj s oglasa. Na dogovoreno mesto je došla žena sa dva sina, od 10 i 11 godina i s njihovim biciklom. 

– Majka skrušena, dečaci sićuravi sa živahnim okicama. Zahvalim im se…majka jos tiša, dečaci hvale svoj bicikli i dodaju da ga i mama vozi, te ću moći i ja. Scena jasna – gori im za 3.500 dinara. Dečaci se odriču svog bicikla. Ne traze više, iako vredi više, samo da dođu do tih 3.500 dinara. Nikola (stariji) pita majku za drugi u podrumu, ona mu šapuće da ne vredi, nije u voznom stanju – piše Zorica.

Naša sugrađanka im je predložila da ipak pogleda i drugi i da ga, ako je veći, uzme i popravi šta treba, a da njima ostane bicikl koji su nudili na prodaju. Oduševljeni i puni nade, poveli su je do trošne zgrade i memljivog podruma u kom žive.

– Majka ćuti, dečaci hvale i drugi bicikli, ne gube nadu, okice sijaju… Bez obzira na kriv ram, kriv sic, izbušene gume, kočnicu kažem im da ću taj uzeti, ali da ga ne guram tada, sutradan ću ga od njih odgurati u servis u blizini. Na pitanje koliko ceni bicikl, majka jos tiše, pognute glave, odgovara da njima treba tih 3.500 dinara – nastavlja Zorica svoju priču.

Kada je sutradan došla po bicikl, dečaci su sami izneli “bajs” iz podruma sa plavim dečijim zvoncetom koji je bio na njihovom biciklu.

– Pitaju hoću li i svetlo, stariji pokušava da skine sa svog… Ono kad scena za scenom razvaljuje – priča Zorica i pod utiskom objavljuje ovu priču na Fejsbuku, verujući u solidarnost ljudi i ispostavilo se da je bila u pravu. 

Prethodno je već na livadici za pse, u dogovoru s majkama koje tamo sreće obezbedila besplatne obroke za ovu porodicu, “majka sutra ide na razgovor za duplo vecu platu, svi preturamo ormare tražeći garderobu za svo troje”.

Iako je svoju priču nazvala “Teško je izvući životnu priču od onih kojima je zaista teško”, Zorica je ipak saznala da je dečake otac ostavio kada je stariji imao dve godine a mlađi šest meseci. 

– Majka radi kao pomoćni radnik u pekari i sve fizičke poslove osim radnog vremena…samo zbog dečaka. Kako reče, da imaju osnovno i najbitnije da budu dobri ljudi. Ne zna kako uopšte sastavlja kraj sa krajem, s obzirom da su podstanari, jer otac sem ta dva bicikla odavno iz Švedske ništa nije poslao –  objašnjava humana Novosađanka razlog zbog kog je uopšte postavljen oglas. 

Uz zaključak da “u životu ništa nije slučajno”, ona se čak zahvaljuje čoveku koji joj je ukrao bicikl.

– Ako je trebalo da mi neko ukrade bajs da bih dosla do ove divne porodice, hvala mu od srca. Neka ga zadrži, ja imam bajs sa plavim zvoncetom – punog srca završava svoj priču Zorica Anđelković.

PRIČA KOJA BUDI NADU: Iako njena objava nije sadržala apel za pomoć niti zahtev za deljenje, ljudi su u velikom broju počeli da se javljaju. Ubrzo su pronađeni i udžbenici iz Tehničkog i Informatike za peti razred neophodni starijem dečaku. Njena humana prijateljica Jelena Miletaski je majci ponudila posao u svom restoranu, akcija se proširila i dečacima su obezbeđene i druge neophodne stvari. Novosađani su ovaj put opravdali titulu najhumanijih građana u Srbiji. 

 
Izvor: Telegraf, Moj Novi Sad