Odbornička grupa Demokratske stranke (DS), Zaleno-levog fronta (ZLF) i Pokreta slobodnih građana (PSG) u Skupštini grada Novog Sada na današnjoj sednici gradskog parlamenta tražila je da se raspravlja o raspisivanju izbora za savete mesnih zajednica, ali je odbornička većina ponovo odbila da tu temu stavi na dnevni red skupštinske sesije.

Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke prof. dr Veljko Krstonošić ponovio je da su mandati članovima saveta istekli pre bezmalo godin u dana i da su izbori za nove članove, po Ustavu Srbije i Zakonu o lokalnoj samoupravi, odavno morali da budu raspisani i završeni.

Krstonošić smatra da gradska vlast namerno krši zakon i ne raspisuje izbore za savete mesnih zajednica zato što zna da bi na tim izborima bila poražena.

– Gradska vlast i vladajući režim u celini rade protiv interesa građana Novog Sada, Vojvodine i čitave Srbije, a sve u cilju nasilnog ostanka na vlasti. Izbori za savete mesnih zajednica se navodno ne raspisuju zato što statuti mesnih zajednica nisu usaglašeni sa Statutom grada, ali to je providan izgovor. To se vidi po tome što se ništa ne preduzima da bi se statuti uskladili, odnosno što se raspisivanje izbora protivpravno odlaže u nedogled. Na žalost aktuelne vlasti, odlaganje i razvlačenje im neće pomoći, jer će te izbore izgubiti, kad god oni budu bili. Smenjivost vlasti je jedno od osnovnih načela demokratskog poretka protiv kojeg se aktuelna vlasti bori bezmalo 14 godina – poručio je Krstonošić.

Predsednik novosadskog odbora DS-a je podsetio na to da političke partije nemaju zakonsko pravo da učestvuju na izborima za savete mesnih zajednica i poručio da Demokratska stranka i njeni partneri iz opozicije izbore i ne traže da bi se sami kandidovali.

– Pravo da biraju i da budu birani u savete mesnih zajednica pripada isključivo građanima. Naša odbornička grupa traži raspisivanje izbora za savete mesnih zajednica na zahtev i u interesu građana, ali i u cilju poštovanja ustavnosti i zakonitosti koje aktuelna gradska vlast grubo i varvarski gazi – zaključio je prof. dr Veljko Krstonošić.