Napravljene od kiselog testa, šupljikave iznutra i pržene u dubokom ulju, mekike su već decenijama omiljene svim generacijama Novosađana. Sa druge strane, mađarski specijalitet langoš, sličan, a opet različit od mekika, pronašao je put do svojih obožavalaca. Sudeći po tome koliko se ovi prženi slaniši rado grickaju, reklo bi se da ih nema na dovoljno mesta u gradu, a cene su veoma različite.

MEKIKE

Oni koji su imali (ili još uvek imaju) sreće da su njihove bake i mame mesile i pekle mekike, reći će da nema boljih od domaćih. Pojedine domaćice i danas zamese čuveno dizano testo, ali mnogi u nedostatku vremena vole da kupe gotov proizvod.

Možemo reći da su, što se Novog Sada tiče, već dugo čuvene mekike na Štrandu, za koje naši sugrađani tvrde da su vrlo ukusne, a jedina im je mana što su znatno skuplje nego na drugim mestima. Ovog leta, cena mekike na najpoznatijem novosadskom kupalištu iznosi 200 dinara. Takva je i njihova cena na otvorenim bazenima na Sajmištu, gde su omiljene “za pregristi” mališanima.

U gradskim pekarama, cene ovog jela kreću se od 50 do 120 dinara, ali ih nema svuda, pa čak i tamo gde ih redovno prave, najčešće se rasprodaju već tokom prepodneva.

Među najboljim mekikama, naši anketirani čitaoci istakli su one u pekarama “Baker”, gde je cena jedne oko 50, 60 dinara (cena se formira po kilogramu). Takođe, hvaljene su i mekike u pekari “Liman”, koje isto brzo planu.

U vitrinama pekare “Krosti” isto se mogu naći mekike, po ceni od 75 dinara, dok je cena istih u pekari “Lipa Plus” 60 dinara.

LANGOŠI

Što se langoša tiče, mnogi ni ne znaju šta je to ili ga smatraju pandanom mekike, ali vrsni poznavaoci će vam reći da je testo slično, no razmere sastojaka nisu iste, pa je samim tim i rastresitost drugačija, te i sam doživljaj za nepce. Langoške su tanke, okrugle, na njih se stavlja beli luk, rendani sir, pavlaka…

U Novom Sadu je, što se langoša tiče, baš “mršava” ponuda. Nekad su se prodavali u lokalu u Železničkoj ulici, kao i kod Futoške pijace, ali su oni već neko vreme zatvoreni.

Pošto je Najlon pijaca u mnogo čemu specifična, tako je i u ovom slučaju. Za pravi specijalitet važe mekike sa “Najdže”, ali su to, zapravo, langoši. Kako god ih zvali, red ljudi koji ih čekaju je ovde uobičajen, a “mekikdžija” Dragan dobro poznat posetiocima ovog buvljaka.

Mala langoš – mekika od 150 grama tamo staje od 130 do 200 dinara, u zavisnosti od dodataka (dimljeni sir, posni sir, eurokrem, šećer ili vegeterijano), dok se cene velike od 300 grama kreću od 180 do 250 dinara.

Pored Najlona, langoše smo našli još samo na jednom mestu. U pitanju je “Langoš +” u Branimira Ćosića, gde je cena ovog specijaliteta 100 dinara, a dodaci se posebno plaćaju (sir i praška šunka po 60, pavlaka 40 i nutela 70).

Zoran, gazda ovog lokala ističe razliku između mekike i langoša i kaže da ih on pravi od različitog testa, ali se slaže da veliki broj naših ljudi meša ta dva. Ukoliko želite da baš ovde probate čuveni mađarski specijalitet, radno vreme je dvokratno, od 8 do 14, a potom od 18 do 21 čas.

Na kraju, u našoj anketi Novosađani su pominjali da su najbolje langoše jeli u Mađarskoj, pa ako vas put navede do njihovih čuvenih banja ili nekog od gradova, ne propustite da ih tamo probate. Ditle, uživajte u novosadskoj ponudi, za koju ostaje nada da će biti i malo bogatija.