Noćna dežurstva uvedena su u domovima zdravlja u Srbiji 17. novembra kao, kako su naveli, rešenje vlasti da rastereti medicinare u urgentnim centrima i olakša pacijentima da dođu do lekarske pomoći.

Doktor Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta smatra da je reč o popularnoj, ali neefikasnoj meri, koju je ministar zdravlja Zlatibor Lončar organizovao “u sklopu predizborne kampanje” dok bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić kaže da se radi o “potpuno nepotrebnom opterećivanju primarne zdravstvene zaštite, što će biti još pogubnije po pacijente”.

Produženjem radnog vremena domova zdravlja građanima će biti dostupna osnovna medicinska pomoć u svako doba dana i noći, bez potrebe da se obraćaju urgentnim centrima za stanja koja nisu hitna, najavio je ministar zdravlja. Cilj ove mere Ministarstva zdravlja, kako su naveli, jeste da se poveća dostupnost zdravstvene zaštite građanima i obezbedi efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema.

Mnogi se, ipak, pitaju da li je ovo najbolji način da se postigne efikasnost i olakša i pacijentima i lekarima, naročito jer zdravstvenim ustanovama već godinama nedostaju kadrovi, piše N1.

Iz Ministarstva nema odgovora ima li dovoljno medicinara da se pokriju noćna dežurstva, kao ni – imaju li domovi zdravlja mogućnost dijagnostike i zbrinjavanja hitnih pacijenata. Nejasno je i da li će dežurstva biti na dobrovoljnoj bazi i hoće li biti ispoštovane sve zakonske regulative koje se tiču noćnog rada.

Ima li dovoljno lekara i medicinskih tehničara?

Anesteziolog i član Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za portal N1 kaže da je gotovo sigurno da ova mera neće dovesti do povećanja efikasnosti zdravstvene zaštite na način na koji se sprovodi, jer je neophodno zapošljavanje novih medicinskih radnika.

– Sigurno je da to može teoretski da poveća dostupnost zaštite u onim domovima zdravlja gde Hitna ne pokriva taj teren, to možda ima opravdanja, ali naravno, uz zapošljavanje novih zdravstvenih radnika. Sigurno je da nedostaje barem još deset posto, što je ogroman broj zaposlenih u zdravstvu koji nedostaje. Nažalost, mislim da partijsko zapošljavanje po povećanom obimu posla još uvek pravi veliki problem u zdravstvu. Tu je mnogo nemedicinskih radnika, nekih koji ne dolaze na posao, a isplaćuju im se zarade, a sve ovo što je sada Lončar organizovao mislim da je u sklopu predizborne kampanje – kaže Panić.

Neurohirurg u penziji i bivša ministarka Danica Grujičić navodi da je uvođenje noćnih dežurstava preveliko preopterećenje primarne zdravstvene zaštite, koje je potpuno nepotrebno.

– Osnovni zadatak primarne zaštite jeste prevencija i zdravstveno obrazovanje stanovništva. Međutim, oni koji odlučuju uopšte to ne znaju, a to se uči na Medicinskom fakultetu… Biće i velikih problema da se zakaže pregled kod izabranog lekara, jer posle dežurstva imate pravo na slobodan dan. Pitanje je koliko će često i ko dežurati i da li će dežurati jedan ili dva lekara. Koliko jedan lekar opšte prakse može da zbrine hitnog pacijenta, a sa druge strane – zna se šta su hitni slučajevi – istakla je Grujičić.

Iz Ministarstva zdravlja su istakli da su obezbedili sve neophodne uslove za sprovođenje ove mere, uključujući i kadrovska pojačanja. Međutim, na pitanje portala N1 da li je nakon ove mere zaposlen dodatni medicinski kadar nisu odgovorili.

Dr Panić ističe da će ovaj posao pasti na medicinare koji već imaju preveliki broj pregleda.

– Nekim ljudima, koji žive u udaljenim mestima ili u ruralnim predelima, ovo će zvučati kao nešto dobro, a u suštini, u velikoj meri će opteretiti funkcionisanje primarne zdravstvene zaštite tokom dana. Kolege svakako već imaju preveliki broj pregleda u odnosu na ono što bi trebalo da bude normativ po Praviliku o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti. Dakle, nemaju dovoljno vremena da se posvete pacijentu kako je to potrebno – objasnio je Panić.

Šta će pacijentima biti pruženo tokom noćnih dežurstava i hoće li biti ispoštovane sve zakonske regulative vezane za noćni rad i šta Grujičić i Panić misle o tome, pročitajte u ostatku teksta na sajtu N1.