Pavle Radanović je student prava koji je zaljubljen u svet vina. O ovom opojnom napitku počeo je da uči na poslednjoj godini studija, kad je advokatura već polako gubila lepotu zbog lošeg stanja u pravosuđu i zakonodavstu. Nakon što je završio obuku za somelijera, koju organizuje Udruženje somelijera Vojvodine, shvatio je koliko čovek može da uživa u vinu.

Pavle se rodio u Novom Sadu pre 29 godina. Od roditelja i tetke, koja je bila kreativac u familiji, tvrdi da je naučio puno o poslovnoj etici i, generalno, o ponašanju prema saradnicima i klijentima. Pošto se dugo divio ljudima koji rade ono što vole, pre nešto više od godinu dana je odlučio da presavije tabak. Osnovao je firmu “Vinski Putevi”, sa ciljem da lepotu vina i vinskog sveta približi što većem broju ljudi.

– Nije me napustila želja da se bavim pravom i jednog dana postanem advokat, ali sad je, jednostavno, kombinacija ljubavi i strasti prema ovom poslu jača od želje da radim kao advokat. Vino ne pripada snobovima i eliti, to je piće namenjeno svima. Kad sam zakoračio u taj svet nisam ni očekivao da će tako brzo da me proguta. Sad mi se skoro sve u životu vrti oko toga. Stalno čitam i učim o vinu. Nikad mi nije dosta. Malo je reći da svoj posao volim, prosto ga obožavam, jer me ispunjava i svaki dan se osećam kao da sam na odmoru. Često obilazim vinarije i šetam vinogradima. Lepota vina  ne ogleda se samo u doživljaju koje nam ovo piće pruža tokom ispijanja, ona se ogleda u celom procesu njegovog nastajanja. Nije jedna čaša  dovoljna da se ispriča priča o njemu, ovo piće treba da se doživi – iskren je Radanović.

Pavle se rado seća svog pokojnog prijatelja Miodraga Mige Đurića, koji ga je, pre desetak godina, upoznao s ljudima iz sveta somelijerstva.

– Drugari se često šale pa kažu da mi je lako u ovom poslu jer sam vitez vina. U viteški red Sveti Đorđe primljen sam Migin predlog, i tu sam prvi put imao priliku da probam neka od vrhunskih vina iz Srbije i regiona – kaže naš sagovornik, koji je ponosan što je njihov član.

Pavle smatra da su toplina i gostoprimstvo ono što izdvajaju  Novi Sad od ostalih mesta u našoj državi.

– Nijedan grad ne može da probudi u meni ono što može rodno mesto. Gde god da otputujem uvek se obradujem kad se vratim kući. Ovde je sve nekako slađe i bolje, jer je sve blizu. Ali, malo smo zapustili naš grad, mi Novosađani, opustili smo se i ne vodimo dovoljno računa o njemu. Ranije je Novi Sad bio simbol čistoće i kulture, a danas se smeće  baca gde god se stigne. Vlasnici kućnih ljubimaca često ne očiste za njima na ulici. Zgrade niču umesto starih porodičnih kuća, a smanjuje se broj parking mesta. Imamo i više tržnih centara nego što nam je potrebno, a manjak prostora za rekreaciju i parkove. Ponašamo se kao da to nije uopšte bitno. To se mora promeniti – smatra Pavle Radanović.