Pokret OŠFG: Uprava NP Fruška gora iznova skriva podatke od zainteresovanih građana

Poslednjih godina, građanima, civilnom sektoru, novinarima i drugim zainteresovanima postaje sve teže da dođu do informacija od javnog značaja.

Kako se navodi u saopštenju Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” (OŠFG), neki od njih koji godinama potražuju i sakupljaju javne podatke posustaju, a drugi, oni uporniji, kažu da se bave “Sizifovim poslom”.

– U klubu javnih preduzeća, ministarstva, lokalnih samouprava i drugih javnih subjekata koji nevoljno ili gotovo nikad ne daju podatke ili potpuno ignorišu tražioca odavno je i JP “Nacionalni park Fruška gora” (JPNPFG). Poslednji primer u vezi orlova krstaša na Fruškoj gori samo ilustrativno pokazuje nivo netransparentnosti u radu jednog javnog preduzeća i spremnosti da se i po cenu žalbe povereniku i naposletku plaćene novčane kazne informacije sakriju, građani ignorišu, a ovakva pogubna praksa nastavi u nedogled  – navode iz Pokreta.

Naime, Pokret OŠFG je, kako ističu, u najnovijem slučaju tražio informacije od javnog značaja o uslovima zaštite prirode, a vezano za hranilište za nekrofage vrste ptica na kamenolomu Debeli Cer na Andrevlju koji se nalazi na centralnom delu Fruške gore. Takođe, traženi su i podaci, odnosno dokumentacija iz monitoringa tekunica, površina revitalizovanih pašnjaka i količine iznesenog animalnog otpada na hranilište za ptice grabljivice. Iz JP “Nacionalni park Fruška gora” su lakonski kratko odgovorili da tražena dokumentacija i podaci nisu informacije od javnog značaja te da stoga nisu niti dužni da ih dostave. Dragana Arsić, aktivistinja ovog pokreta kaže da je ovakav odgovor ne iznenađuje i da je ovo modus operandi Uprave JPNPFG.

–  Informacije koje smo tražili, naravno da imaju javni karakter jer se odnose na aktivnosti u javnom prirodnom dobru za čije vršenje se troše sredstva građana Republike Srbije. Informacije smo tražili sa ciljem da pokušamo da utvrdimo zašto je orao krstaš, naš nacionalni simbol, trajno isčezao sa područja Fruške gore, a potaknuti pisanjima uprave NPFG kako “već 16 godina zaredom NP Fruška gora tokom zimskih meseci organizuje rad zimskog hranilišta za nekrofagne vrste ptica”. Naravno, svi koji pomno prate dešavanja na Fruškoj gori i posetioci upućeni u temu znaju jako dobro da hranilište na Debelom ceru ne radi već godinama i da su takvi navodi potpuno netačni. Dakle, pored prekomerne seče šuma, generalnog uznemiravanja i ugrožavanja svih ptica i preoravanja pašnjaka, možemo slobodno reći da je i nedostatak redovne zimske prihrane jedan od nekoliko kumulativnih razloga zašto je krstaš sa Fruške gore isčezao. Bitno je da napomenem da je ovo mišljenje i kompetetnih stručnjaka sa kojima sarađujemo –  ističe Arsić i dodaje:

^{Označeno hranilište}

– Hranilište je radilo do pre nekoliko godina, a poslednji put pre 4 godine smo zatekli da drvoseče uzimaju meso i daju ga psima. Nakon toga su odneli tj. ukrali mehanizam kojim se hrana podizala na platformu. Odneto je i sve ostalo što je moglo da se demontira i trenutno stanje je takvo da hrana ni ne može da se stavlja na platformu.

Dušan Beređi iz Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” upozorava da, ako se ovako nastavi, ista sudbina čeka i tekunice –  glodara nalik veverici i simbola fruškogorskih pašnjaka koje su bile glavni plen isčezlih orlova krstaša.

– Revitalizaciju pašnjaka kao meru očuvanja tekunice do pre nekih 6-7 godina uglavnom su sprovodili studenti biologije, a NPFG je pomagao mehanizacijom i delom ljudstvom. Nakon toga, koliko smo upućeni jer nemamo povratne informacije, nije se ništa radilo što stanje na terenu može i da potvrdi. Pašnjaci se pale, preoravaju, zarastaju u žbunje. JP “Nacionalni park Fruška gora” uopšte ne deluje da ima snage, volje i znanja da rešava nagomilane probleme vezane za biodiverzitet Fruške gore. Ako se ovako nastavi sudbinu orlova krstaša očekuje i tekunice –  kaže Beređi.

Inače, Pokret OŠFG je do sada u 15 navrata tražio razne informacije koje se tiču trošenja javnih sredstava i upravljanja javnim dobrom što Fruška gora jeste. U svega trećini slučajeva dobili su iole zadovoljavajuće odgovore. Zanimljivo je da niti jednu informaciju nisu dobili u vezi zaštite prirode, biodiverziteta, monitoringa staništa i vrsta, stanju populacija strogo zaštićenih i ugroženih vrsta. 

– S punim pravom zaključujemo da Upravi nije u interesu da javnost zna da oni nemaju ni volje ni stručnog kapaciteta da se bave zaštitom prirode, a da u isto  vreme  u punom kapacitetu izvršavaju seču šuma i dozvoljavaju druge aktivnosti kojima se direktno ugrožava i uništava biodivrzitet i sve druge prirodne vrednosti i Fruške gore i rubnih područja koja su ekološki koridori. Tu mislimo na razne manje ili veće investitorske poduhvate i uzurpacije, na vožnje kvadovima i slično. Njihova odgovornost kao upravljača je najveća, ali bitno je napomenuti da odgovornost za ovakvo stanje ima i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode koji je u obavezi da vrši redovan stručni nadzor, što po našim saznanjima ne čini – zaključuje Arsić. 

Da li će nas otvaranje ekološkog poglavlja 27 malo više približiti EU Strategiji za zaštitu biodiverziteta 2030.?

– Bez korenitih promena u upravljanju zaštićenim područjima sigurno neće – smatraju ekološki aktivisti i stručnjaci iz civilnog sektora.