Pre tačno godinu dana, 15. marta 2025. godine, stotine hiljada ljudi bilo je na ulicama Beograda na najvećem protestu u novijoj istoriji Srbije. Ovaj protest mnogi komentarišu kao prekretnicu u društveno-političkom aspektu naše države, ali se sada postavlja pitanje da li je energija nestala i da li će Beograd ponovo videti takvu građansku pobunu, posebno ako se uzme u obzir činjenica da nakon tog datuma nije bilo skupa ni približno te veličine.

Nakon velikih protesta koji su se desili prošle godine u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, studenti u blokadi najavili su veliki skup i u prestonici za 15. mart.

Kao i na prethodna tri protesta, studenti i srednjoškolci su se iz svih delova Srbije uputili peške ka Beogradu.

Noć pred najveći protest u istoriji Srbije reke studenata i srednjoškolaca približavale su se glavnom gradu – kolone su krenule iz Novog Sada, Valjeva, Šapca, Kragujevca, Požarevca, podseća Danas.

Beograd dočekuje studente iz cele Srbije

Prvobitni plan bio je da se protest održi ispred Narodne skupštine, neposredno pored, tada novonastalog “Ćacilenda”.

Studenti su postavili binu, a okupljeni su pokušavali da dođu do Skupštine.

FOTO i VIDEO: Građani masovno pristižu na protest “15. za 15”

Sa najvećeg skupa u istoriji Srbije poručeno: Noć je najmračnija pred svitanje

S obzirom na to da su tenzije rasle, protest je prebačen na Slaviju, radi održavanja gandijevskog pristupa i bezbednosti studenata i građana.

Program protesta u Beogradu “15. za 15” ipak će biti održan na Slaviji

Ipak, bez obzira na promenu lokacije, grđani svedoče da je tokom 15-minutne tišine upotrebljeno zvučno oružje.

Istovremeno krenuli su i prvi napadi od strane okupljenih u “Ćacilendu”, zbog čega su studenti redari skinuli svoje prsluke i proglasili kraj studentskog protesta.

Tokom 11. minuta tišine kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta ljudi su se razbežali nakon jakog zvuka, neznajući da li se u kolonu zaleteo automobil. Kasnije su stručnjaci otkrili da je na demonstrante najverovatnije pušten zvučni top.

U toku odavanja pošte poginulima, na protestu u Beogradu izbili incidenti na više mesta (FOTO i VIDEO)

Mesec dana kasnije, Šer fondacija je prikupila preko tri hiljade svedočenja građana koji su bili na tom mestu.

“Prvo se začuo vrisak izdaleka iz pravca Terazija oko 19:09, nakon toga oko 19:11 tri zvižduka iz istog pravca i jak zvuk koji je podsećao na nadolazeći tramvaj ili voz”, “Senzaciju naleta vetra i osećaj kao da nešto ide prema meni velikom brzinom”, “Nelagodan osećaj. Osećaj sličan kao kada ste u neposrednoj blizini velikog ozvučenja, binske opreme koja emituje niske frekvencije”, samo su neka od svedočenja.

Bez obzira na fizičke i psihičke posledice koje je ostavio taj potez, pripadnici vlasti su sve vreme negirali upotrebu zvučnog oružja.

MUP ponovo demantovao upotrebu zvučnog topa na protestu u Beogradu

Istraga je pokrenuta, ali ni danas, godinu dana kasnije, nemamo nikakav epilog.

Predrag Petrović, direktor BCBP-a, ocenjuje da ne postoji nikakav napredak u istrazi o upotrebi zvučnog topa jer ukoliko bi ozbiljna istraga bila sprovedena, otišla bi do najviših vrhova vlasti, piše Danas.

– Zbog toga i nemamo opipljive rezultate u toj istrazi, ona je na samom početku, nemamo ni pravnu kvalifikaciju tog događaja. I sama vlast se potrudila da dokaže šta se tog dana desilo, to je uradila tako što je pozajmila legitimitet od ruskog FSB-a, koji je stavio pečat – ukazuje Petrović.

Podseća da u izveštaju FSB-a stoji da zvučni top nije mogao da izazove takav efekat – da se masa tom brzinom razdvoji na pola i da je to jedino bilo moguće od strane organizatora skupa, praktično da je delo “obojene revolucije”.

– Možda ćemo imati zvanični kraj ove istrage, ali jedino je moguće da se utvrdi šta se zvanično desilo tog dana kad se vlast bude promenila. Moraju da postoje povoljne političke okolnosti i da postoji tužilaštvo i tužioci koji su sposobni i spremni da istraže ovaj slučaj do kraja – zaključuje Petrović.

Šta se promenilo?

Neosporno je da se energija posle 15. marta promenila, uz izuzetak Vidovdanskog protesta. Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić objašnjava za portal Danas da je politička scena značajno izmenjena u poslednjih godinu dana, kada je u pitanju ponuda koje pokreti i stranke nude građanima.

– Pojavom studentskog pokreta, tradicionalne partije, i vladajuće i opozcione, su morale da konkretizuju svoje ponude biračima. Više nije dovoljno biti pro-Vučić i anti-Vučić, jer imate sada kontra ponudu i to: pro-studenti i anti-studenti. SNS-u ne odgovara takav politički dupol, jer gubi monopol. Opozicija ako želi da bude prepoznata kao aktivni igrač, mora zaista nešto konkretno da ponudi, kao nedavna inicijativa za ubrzane EU integracije (okupljanje stranaka) ili aktivnija odbrana Kosova i Metohije – ukazuje Vranić.

Ističe da je studentski pokret mnogo toga promenio – sudska grana vlasti je dobila jednu novu vrstu legitimiteta i postala aktivno polje političke borbe, promenjen je zakon o visokom obrazovanju koji je značajno unapredio status studenata i nastavnika, pažnja EU je dodatno pojačana.

– Retko kad se sve to pripisuje studentima. I dalje se krećemo u paradigmim sve se to čini da bi se SNS oslabio. Mora se preći od politike protiv ka politici za, ako se želi jača mobilizacija birača i učvrćivanje identiteta studentskog pokreta – smatra.

Vranić objašnjava da je energija pomalo kao politička metafizika – zavisi od toga verujete li da li je ima.

– Takve kategorije beže objektivnim ocenama. Ono što je nasleđe je organizovani studentski pokret u koji se polaže najviše nade da može da se vrati plurarizam i smenjivost vlasti u Srbiji. Potrebno je samo još da i studenti počnu da veruju u to, pošto, od pluralizma, za sada, mrka kapa na koju god stranu da pogledate. Svi sede u svojim rovovima, zbijeni, biju dugu i tešku bitku – zaključuje Vranić.

Podsetimo, prema proceni Arhiva javnih skupova na skupu “15. za 15” prisustvovalo između 275.000 i 325.000 ljudi, uz mogućnost da je taj broj bio i veći. Kako su dodali, zbog izuzetne veličine, dinamične prirode i strukture skupa, kao i nejasne situacije u pojedinim delovima grada, posebno na Novom Beogradu, preciznija procena nije moguća. 

Arhiv javnih skupova izneo procenu o broju učesnika današnjeg protesta

MUP procenjuje da je u piku protesta u Beogradu bilo oko 107.000 učesnika