Sonja Stoja, arhitektica i profesorka Građevinske škole u Novom Sadu u penziji, reagovala je na promene u izgledu centra Novog Sada smatrajući da je on “devastiran do neprepoznatljivosti”.

Glavna vizura od Miletića do Banovine više ne postoji

– Dominiraju dva crna staklena groba, vizuelno agresivna... kao Ćaba u Meki – konstatuje i navodi da “javnost mora da zna imena autora tog nedela” jer:

– Svi gradovi imaju Institucije koje rade na planiranju, izgradnji i estetskoj usklađenosti objekata koje odobre… znači, imaju i odgovornost.

Gradski arhitekta ne postoji

Sonja Stoja ističe da je direktor Zavoda za urbanizam Dušan Miladinović i da je on “ključna ličnost po tom pitanju”. U istom rangu je, napominje, i gradska Komisija za planove čiji članovi su navedeni na sajtu Grada: Radonja Dabetić, predsednik, dipl. inženjer arhitekture, Zoran Vukadinović, zamenik predsednika, dipl. inženjer saobraćaja te članovi, svi diplomirani inženjeri arhitekture – Milan Kovačević, Ivan Brakočević, Vaso Kresović i Radoslav Šćepanović.

Profesorka pojašnjava da bilo kakva promena Javnog prostora mora dobiti njihovu saglasnost.

– Na osnovu informacija koje sam dobila od Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove, a na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ne može se, nažalost, doneti potpuno jasan zaključak o tome ko je kumovao ovakvom rešenju. Naime, iz dostupne dokumentacije, vidi se da je Glavni projektant idejnog rešenja na osnovu kojeg su ishodovani lokacijski uslovi arh. Andraš Lukač. On je i glavni projektant Projekta za građevinsku dozvolu na osnovu kojeg je ishodovana građevinska dozvola. Međutim, za izmenu građevinske dozvole, čak dva puta, urađeni su novi projekti čiji glavni projektant je u oba slučaja arh. Filip A. Petrović – napisala je i dodala:

– Paralelno sa projektima za garažu, konzorcijum firmi Andzor inženjering (gorepomenutog Zorana Vukadinovića) i DBA (Đorđe Bajilo arhitekti) radi projekte parternog uređenja prostora iznad garaže, gde se kao glavni projektant i odgovorni projektant arhitekture potpisuje arh. Đorđe Bajilo.

Prema njenom mišljenju, ključna su dva pitanja:

• Zašto stakleni mauzoleji izgledaju tako kako izgledaju, zašto su toliko veliki i ružni?

• Da li su morali biti baš tu?

– Odgovor na prvo pitanje je jednostavnije ako se pitanje postavi inverzno “Zašto ne izgledaju lepše i zašto nisu manji?” – zato što se niko od gore pomenutih donosilaca odluka i odgovornih projektanata nije istinski zapitao kako će to na kraju izgledati, šta će prouzrokovati i na koji način uticati na centralnu gradsku zonu Novog Sada – konstatuje arhitektica i nastavlja:

– Drugo pitanje je kompleksnije – problematika položaja ulazno-izlaznih stepeništa i liftova i instalacionih šahtova nije u isključivoj nadležnosti projektanta arhitekture. Ona bi trebala biti rezultat promišljanja više inženjerskih struka na čelu sa inženjerima saobraćaja, inženjerima zaštite od požara, građevinskim inženjerima… Arhitekta je tu da koordinira rad svih struka i da inženjerska i infrastrukturna rešenja artikuliše sa sredinom u kojoj se gradi. Očigledno je da je ovde arhitektonska artikulacija u potpunosti zakazala, pre svega na nivou gradske komisije za planove koja je prva trebala reagovati prilikom donošenja izmene Plana generalne regulacije (PGR) starog gradskog centra i područja Malog Limana u Novom Sadu, (“Sl. list Grada Novog Sada”, br. 45/11 i 59/21), a koji predstavlja planski osnov za izdavanje Lokacijskih uslova za izgradnju garaže.

U spornom PGR stoji:

Planiraju se dva nadzemna dela (iznad funkcionalnih prodora) u okviru kojih se nalaze protovpožarni i pešački pristupi garaži, kao i tehničko-infrastrukturni elementi (vertikale za odimljavanje i sl.).

Šta je moglo biti urađeno?

– Da li su članovi Komisije za planove mogli podići svoj glas u odbranu vizure od Miletića ka Banovini, umesto slepog klimanja glavom na predloženo rešenje – verovatno da – smatra profesorka Stoja i zaključuje:

– Da li je i glavni i odgovorni projektant projekta arhitekture podzemne garaže arh. Andraš Lukač, mogao da utiče na ovakvu postavku stvari nakon što je plan već usvojen – verovatno ne! Međutim, kao arhitekta, inženjer i Novosađanin, mogao je i trebao odbiti učešće u poduhvatu koji je pljunuvši u lice Novosađana, zauvek izmenio sliku starog gradskog jezgra Novog Sada.