Najstariji kotni kamen u Novom Sadu ugrađen je u ćošku restorana “Veliki” u Ulici Nikole Pašića, gde možete uživati u vojvođanskim specijalitetima, a o kom je izveštavao i CNN, dok je u unutrašnjosti lokala putnička škrinja, stara oko 200 godina, gde se sakrilo i jedno svevideće oko.

U junu ove godine “CNN travel” je objavio članak o 11 mesta koja morate posetiti u Srbiji. U delu gde se pominje Novi Sad, svoje mesto dobio je i restoran “Veliki”.

– Nismo znali da će biti bilo šta objavljeno o nama, i pretpostavljamo da je neko od njihovih reportera boravio kod nas – kaže Maja Radojević, marketing menadžer restorana čije prostorije su isprepletene istorijskim pričama.

Po njenim rečima na kamenu temeljcu koji je ograđen i nalazi se na samom ćošku restorana na spoljnom delu pokraj ulaza, isklesana je 1801. godina, grana akacije, (u masonskoj simbolici označava drvo života) i cvet nezaboravka.

U lokalu je izložena putnička škrinja, stara oko 200 godina, iz vremana Mletačke republike. U škrinji, je utisnuto svevideće oko, koje možete videti uz osvetljenje i pod posebnim uglom.

– Vojvodina je oduvek bila mesto gde su se ljudi doseljavali, i odavde se selili samo pod pritiskom. Mi pretpostavljamo da je ovaj kofer, svedok jednog takvog putovanja, i da je potomak bivšeg vlasnika kofera sada neki naš komšija – kaže Radojević.

U unutrašnjosti lokala na plafonu, se vide originalne bavarske, grede sa početka, 19 veka.

– Plafon iznad nisu daske koje smo mi pričvrstili, već grede koje su početkom 19 veka, donošene iz Bavarske, za među-spratnu konstrukciju. Zaravnate su sa donje strane, da bi se dobio ravan plafon. Mi smo dodali čeličnu šinu, i par betonskih greda, kako bi ojačali konstrukciju objekta. Čelični stub na sredini i drvene grede su originalno rešenje za veće raspone tokom 19 veka, krakteristično za jevrejski tip gradnje – objašnjava Maja.

Tu je i instalacija uličnih naziva, jer je Pašićeva ulica, od početka, menjala naziv deset puta, kao i točilica za pivo sa hlađenjem iz 20 veka.

Vojvođanski meni ispunjen je jelima namenjenim pravim gurmanima. Tu su “Mađarska gulaš čorba”, “Carska rebra”, “Svinjske kremenadle u sosu od jabuka”, “Hortobađi” (svinjetina u pikantnom sosu sa domaćim knedlama), “Juneći perkelt”…

– Restoran priča jednu vojvođansku priču o jelima naših baka koja pripremamo na jedan moderniji način. Najtraženije jelo su “Carska rebra”, ali ništa manje gostima nisu zanimljiva ni druga koju imamo u ponudi. Imamo i sezonski meni koji se četiri puta godišnje menja. Sada su trenutno akutelni specijaliteti od lososa. Od slatkiša, “Šomloi galuške “ su najprodavaniji dezert, ali i “Šne-nokle” su takođe tražene. U ponudi je i “Zaher” dosta popularan dezert i on parira originalu u Beču – kaže naša sagovornica.

Tu je i “Prekomurska gibanica”, “Šufnudle”, rezanci s makom, sirom …”Štrukle”, “Grenadir marš”…Konobari inostranim gostima opisno objašnjavaju jela iz menija, a većina onih koji dolaze prvi put u Novi Sad isključivo želi da proba neki specijalitet iz vojvođanske kuhinje.

Urađen je i meni na kineskom zbog sve većeg broja posetilaca iz ove države.

Meni je napravljen od recikliranog papira, a kako kaže naša sagovornica koncept recikliranog, dizajna prostora, podrazumeva korišćenje svih elemenata starog objekta, koji se ne sakrivaju, već se kroz obradu štite i ulepšavaju i ponovo koriste.

Hotelski smeštaj iznad restorana: Iznad restorana nalazi se 15 soba, kao i konferencijska sala. Restoran je konceptualno izdvojen od hotelskog smeštaja.                                                                                                                                                                                                                                                                       Svakog jutra ovde je švedski sto tokom doručka, i dostupan je kako gostima hotela tako i posetiocima restorana po ceni od 490 dinara. Restoran radi i ketering.  

Autor: Slađana Aničić