Nova školska godina se bliži, a roditelji znaju da to podrazumeva nove obaveze i pripreme kako bi sve prošlo kako treba.

I deca i roditelji mogu biti iscrpljeni zbog svega toga, stoga je korisno uvesti neke promene u njihovoj rutini kako bi sve bilo manje stresno, piše Index.hr.

Profesionalna klinička savetnica Klaudia Skoron izdvojila je nekoliko saveta za Psychology Today o tome kako roditelji mogu olakšati početak školske godine sebi i svojoj deci.

Na koji način roditelji mogu olakšati deci početak nove školske godine?

Profesionalna klinička savetnica Klaudia Skoron pruža nekoliko korisnih saveta za smanjenje stresa i lakši prelaz na školske obaveze.

Evo njenih preporuka:

• Uvedite rutinu spavanja i buđenja: Počnite sa rutinom koja oponaša školsku raspodelu, najmanje nedelju dana pre početka škole.

• Pohvalite pozitivno ponašanje: Naglasite pozitivne aspekte povratka u školu, ali takođe osluškujte i potvrdite brige vašeg deteta.

• Razgovarajte o prelazu: Razgovarajte o prelasku s letnjeg raspusta na školu i o tome šta se može očekivati tokom tog perioda.

• Dajte detetu slobodu izbora: Dopustite detetu da samo odabere školske materijale, odeću za prvi dan i druge sitnice.

• Podstaknite organizovanost: Neka deca započnu školsku godinu u čistoj i urednoj sobi, organizovanom školskoj torbi i radnom stolu, kao i sa pripremljenim računarom.

• Postavljajte konkretna pitanja: Umesto otvorenih pitanja kao što je “Kako je danas bilo u školi?”, postavljajte konkretna pitanja poput “Koju si jednu stvar danas naučio/la?” ili “S kojim si drugom iz razreda danas najviše razgovarao/la?”.

Dva načina kako roditelji mogu ovo razdoblje olakšati sebi?

Kako objašnjava savetnica roditeljima apsolutno treba odušak za vlastite brige, ali to treba da učine daleko od deteta.

Takođe, možda je još izazovnije smanjiti preterano generaliziranje i anticipatornu anksioznost.

– Preterano generalizovanje je kognitivno iskrivljenje koje navodi na verovanje da će se, samo zato što se nešto dogodilo jednom ili nekoliko puta, nastaviti događati na isti način. Tu je i anticipacipatorna anksioznost koja tera pojedinca da brine o nečemu što će se dogoditi u budućnosti, a što možda nije relevantno danas ili u ovom trenutku – objašnjava ona.

Savetnica smatra kako je važno da roditelji nauče da upravljaju preteranim generalizovanjem i dopuste da svaka nova školska godina bude vlastiti događaj umesto da razmišljaju o prošlim iskustvima.

Iako je korisno proceniti šta je prošle godine funkcionisalo, a šta nije, važno je ne pretpostavljati da se loše situacije nužno neće dogoditi u budućnosti.

–To nam omogućuje da budemo svesniji i fokusiraniji na sadašnjost. Ne negiramo svoje brige, već ih jednostavno ostavljamo po strani i ‘pokupimo’ kada su važnije – zaključuje Skoron.