Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali su da je u 2025. godini u Srbiji je rođeno manje od 60.000 beba, što je najmanje od kada se vodi statistika.

Načelnica odeljenja za demografiju Gordana Bjelobrk, navela je u razgovoru za Euronews Srbija da na pad nataliteta utiče kombinacija bioloških faktora, kasnijeg osnivanja porodice i migracija.

Stručnjaci ističu da mere populacione politike mogu olakšati roditeljstvo, ali same po sebi nisu dovoljne da obrate trend.

– Jedne godine je moralo da se desi da bude ispod 60.000 i to je 2025. godina. Kada budu konačni rezultati, imaćemo malo više veba nego što je objavljeno, ali svakako nećemo preći 60.000 – kazala je Bjelobrk.

Objasnila je da pad broja rođenih nije iznenađenje, i da su ovaki rezultati bili više nego izvesni.

– Očekivali smo, to je naša realnost, prosto na osnovu nekih prethodnih demografskih kretanja, jer mi već od 1950. godine beležimo pad broja živorođenih na godišnjem nivou. Sve manje generacija se rađa i sve manje generacija posle određenog perioda ulazi u fertilni period. Nama se osnova za rađanje smanjuje – rekla je ona.

Na pitanje šta je presudno za smanjenje nataliteta, Bjelobrk je istakla kombinaciju društvenih i bioloških faktora. 

– Društvo se menja, društvo je u tranziciji, sve više se odlučujemo na rađanje dece u tridesetim godinama, tad ko se odluči da sklopi brak ili vanbračnu zajednicu. Sve prosečne vrednosti koje se odnose na starost stanovanja su pomerene, ali biološke granice nisu pomerene – objasnila je ona.

Prema njenim rečima, država može uticati kroz mere populacione politike, ali one same po sebi nisu dovoljne. 

– Država je tu da kroz neke mere populacione politike proba da uskladi željeni broj dece i taj broj dece koji statistika trenutno registruje. Ona svojim merama omogućava ljudima da se možda lakše odluče da postanu roditelji, da postanu roditelji većeg broja dece i da prosto bude podrška roditeljima u celom periodu odgajanja dece – navela je.

Istakla je da je i praksa poslodavaca važna, jer on roditeljima može da olakša roditeljski život.

– Ako poslodavac vodi računa o svom zaposlenom, pogotovo o zaposlenom roditelju, to može doprineti odluci da se rodi treće ili četvrto dete. Finansijske mere same po sebi nisu dovoljne, ali mogu biti dobrodošle, pogotovo u početnom periodu – naglasila je.

Navela je i da statistika takođe beleži promene u bračnim i vanbračnim zajednicama. 

– Pre pet do 10 godina udeo dece rođene van braka iznosio je 25 odsto. Danas je taj procenat 31 i ima tendenciju da se poveća. Znači, svako treće dete je rođeno van braka, tako da brak više ne može biti okvir za praćenje živorođenja – rekla je.

Dodala je da na pad broja živorođenih takođe utiče i smanjenje broja sklopljenih brakova. 

– U devedesetim godinama imali smo približno 62.000 sklopljenih brakova na godišnjem nivou, a danas imamo 30.000. Razvodi nisu značajnije porasli, oko 10.400 razvedenih brakova je sada, što je slično kao tada. Samo se smanjio broj sklopljenih brakova, pa je problem vidljiviji – rekla je Bjelobrk. 

Kako je ocenila, za pad nataliteta u Srbiji odgovorni složeni i međusobno povezani faktori – društvene promene, migracije, kasnije osnivanje porodice i demografska struktura.

Mere populacione politike i podrška roditeljima mogu pomoći, ali promene neće biti trenutne, zaključila je.