Sve su češće u našoj zemlji pojave nepoljovoljnih vremenskih uslova – grada, mraza, oluja… ali i pored toga u Srbiji se još uvek osigurava samo do 15 odsto poljoprivrednih površina. Manji poljoprivredni proizvođači tvrde da nemaju računicu da plaćaju osiguranje, dok oni veći kažu da nemaju luksuz da se ne osiguraju.

Problemi poljoprivrednika sa lošim vremenskim uslovima nisu ništa novo. Svake godine preplave nas vesti da je grad uništio maline ili je nevreme upropastilo useve.

Čini se da ove situacije postaju sve češće, a u tome poljoprivrednicima nimalo ne pomažu klimatske promene kojima smo izloženi.

Ipak i pored toga, još uvek veliki broj poljoprivrednika se ne upušta u osiguranje svojih useva i ploda, već iskušava sudbinu.

Zbog toga, mnogi trpe veliku materijalnu štetu, bez mogućnosti da gubitak nadoknade.

Suosnivačica “Be Risk Protected” platforme i glavna urednica magazina “Svet osiguranja” Vesna Lapčić za Danas navodi da se u Srbiji osigurava do 15 odsto poljoprivrednih površina, posmatrajući celokupnu teritoriju.

– Ukoliko se posmatra segmentirano, osiguranje poljoprivrede jeste zastupljenije na područjima gde su štete učestalije. To znači, da poljoprivrednici koji trpe štetu češće imaju svest o tome koliko je osiguranje značajno – objašnjava ona.

S druge strane, kako kaže, takva situacija ne odgovara osiguravačima jer je onda izvesno da će oni koji se osiguravaju štetu i imati.

– Ipak, osiguravajića društva nude ove polise osiguranja, a nedavno je jedna osiguravajuća kuća ponudila i onalajn polisu. Osim toga, pojedini osiguravači su obezbedili i onlajn prijavu štete – ističe Lapčić.

Ona smatra da bi svi poljoprivrednici trebalo da osiguraju svoje useve.

– S obzirom na to da svedočimo sve većim vremenskim neprilikama, da su učestali oluje, poplave, grad, suše te da će, prema svim stručnim analizama, ovi rizici biti sve učestaliji, mesta za dvoumljenje da li je osiguranje potrebno nema – naglašva naša sagovornica.

Ona smatra da uz subvencije, poljoprivrednici ne gube mnogo.

Lapčić nalašava da treba jačati međusobno poverenje poljoprivrednika i osiguravača.

Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) kaže da većina poljoprivrednika ne uzima osiguranje jer ga smatra kao dodatni trošak.

– Mnogi poljoprivrednici, takođe, imaju loša iskustva sa osiguravajućim kućama i postoji uvek neka bojazan da neće biti adekvatno isplaćeni i da procena neće biti kako treba – objašnjava on.

Procenu štete, kako dodaje, vrši osiguravajuća kuća.

– Njihovi procenitelji vrše procenu i mi ako nismo zadovoljni ne moramo to da potpišemo. Onda možemo da tražimo nezavisnog procenitelja, ali to je procedura koja traje dugo i zbog toga se retko ko opredeljuje za tako nešto – navodi Jakšić.

Od ove godine je, kako kaže, i sama cena osiguranja otišla gore.

On smatra da treba podići procente povraćaja za osiguranje.

– Mi plaćamo sve i onda podnosimo zahtev pa dobijemo povraćaj. Taj povraćaj se kretao maksimalno po gazdinstvu do 100.000 dinara, što je jako malo. To bi trebalo da se podigne minimalno za četiri puta – naglašava Jakšić.

Problem često jeste u proceni štete, ukazuje on.