Na predstavljanju nacrta zakona o unutrašnjim poslovima rečeno je da su brojne odredbe u javnosti pogrešno protumačene, da se sada predstavlja radna verzija, da javna rasprava tek predstoji i postoji mogućnost da neki članovi zakona budu precizirani.

Novinarima je predloge obrazložila zamenica sekretara Ministarstva Milica Bondžić koja je istakla da se najviše govorilo o ovlašćenju policije da upadne u nečiji stan i pretrese ga dok vlasnik stana nije kod kuće.

– Da ponovimo, policijski službenik je i do sada po zakonu o krivičnom postupku imao pravo da uđe u tuđi stan i pretrese ga bez prisustva svedoka. Nacrtom je precizirano da je jedan od osnova za upad i osnovana sumnja da se priprema neko krivično delo, jer je takav osnov nedostajao policiji da reaguje, naročito kad je reč o nasilju u porodici – rekla je Bondžić i dodala da kako će taj član na kraju izgledati zavisi od javne rasprave.

Kada je reč o softverskoj obradi podataka, odnosno softveru za prepoznavanje lica, Bondžić je navela da će se takav softver koristiti samo za posebne dokazne radnje i uz odluku suda.

– Ovaj nacrt treba da stvori osnov da prema naredbi suda policija može da koristi biometrijski nadzor – rekla je Bondžić, ali je na pitanje novinara ko će sve imati pristup podacima, potvrdila da “mogućnost zloupotrebe uvek postoji” – te da bi ona raznim pravilnicima trebalo da bude svedena na minimum.

Demantovala je spekulacije da policajci više neće imati pločicu sa imenom i rekla da se sada dodaje da i kada imaju zaštitnu opremu preko uniforme, mora postojati oznaka pomoću koje se može prepoznati policajac.

Podaci o policajcu koji “je postupao na terenu” moći će da se objavljuju u skladu sa zakonom o javnom informisanju.

Odgovarajući na pitanja novinara, članovi radne grupe za izradu više zakona rekli su da možda treba pojasniti na koja se krivična dela tačno misli u delu zakona o pravu policije da upadne u nečiji stan, kao i da će se naknadno definisati koji delovi grada ili objekti će biti snimani.

Načelnik uprave za za međunarodnu operativnu policijsku saradnju Milan Dimitrijević rekao je da Interpol i Europol koriste “alat” za prepoznavanje lica i da Srbija koja sa njima blisko sarađuje mora da obezbedi zakonski okvir za korišćenje snimanja.

On je dodao da 179 država koristi takav softver i da je on od velike važnosti kad je reč o sprečavanju terorizma kao i kad se traži nestala osoba.

Na pitanje o kojem je softveru reč i kolika je njegova cena, prisutni nisu imali odgovor već su rekli da će to zavisiti od broja kamera.

Novinarka Vremena Jelena Zorić iznela je čitav niz primedbi na desetine članova zakona.

Zorić je rekla da u zakonu ima dosta “ucenjivačkog potencijala” prema samim policajcima koje ministar može premestiti ili penzionisati, da policajci moraju da se podvrgnu poligrafu kad god se to od njih zatraži, ali i da zakon zvuči kao “da može da se koristi protiv političkih protivnika, a znamo da je ministar politička funkcija”.

Javna rasprava o zakonu o unutrašnjim poslovima trajaće do 22. januara 2023. godine.

Danas su predstavljeni i Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom DNK registru i Nacrt zakona izmena i dopuna zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

Ceo tekst pročitajte na sajtu N1.