Marija Grujić Bepa, učitelj životnih veština: Bavljenje sobom zahteva hrabrost

Marija Grujić Bepa, učitelj životnih veština: Bavljenje sobom zahteva hrabrost

Autorka, pisac, mentorka, učitelj životnih veština, rasplitačica zamršenih niti koje slaže u tkanje smisla, nedostajući resurs… tako sebe opisuje naša današnja sagovornica.

Marija Grujić Bepa life coach doživljava kao trivijalan opis, sintagmu koja nije prevedena na srpski jezik i deluje joj kao parodija života, neka zafrkancija. Iza sebe ima dve knjige “Nindža od Japana sa Balkana” i “Virtuoz svakodnevice”. Od šesnaeste godine živi sama, prošla je mnoga zanimanja – profesor matematike, konobar, menadžer, konsultant na međunarodnim projektima, rad na prekookeanskom brodu…Obišla je razne svetove, živela u Japanu. Za nadimak Bepa kaže da je bitan deo nje i, naravno, odnosi se na Bepu Jozef iz "Alana Forda", a onaj ko ne zna njegovo značenje – u startu je dvojka.



- Ja živim kako hoću. Često podsetim sebe kako ništa ne moram. Sloboda se stvara, retko kad dolazi na tacni. Nije ona božije seme
već mora da se zasluži. Moj život je moja poruka. Pričam na radionicama kako sam ja to napravila i predlažem ljudima da i oni to urade u skladu sa svojim mogućnostima. Zarada je posledica dobrih dela, odraz toga kako sebe vrednujemo. To zaista nije floskula. Pre svega treba se izraziti i vrednovati to što si stvorio. Naravno, to ne znači da svi treba da damo otkaz na poslu, već da izađemo iz automatizma. Ne ideš na posao zato što je ponedeljak, moraš naći neki smisao. Ako ti ne prija na poslu, za početak odeš na kafu, promisliš šta bi radio umesto toga. Smisliš sebi idealan, tematski dan. Kad se umore , ljudima kažem da se nisu dovoljno bavili onim što ih raduje. Moraš naći to, što će te odmarati, a ne smarati. E, to traži bavljenje sobom, a ne automatizam življenja. Bavljenje sobom zahteva hrabrost – u dahu je rekla Marija.


Tako se njoj hrabro desio opus “Heroji novog doba” koji stalno osvežava i uvodi novine, kako ne bi okoštao u dogmu i sledbenike. Kako kaže Bepa, imala je sto sistema u životu – profesor matematike, posao u Vladi Vojvodine, borilačke veštine, joga, isceljenje plesom, NLP učenje, I svi su je zbunili i nigde odveli. Sve ih je sklonila kad je shvatila da joj ništa ne pomažu. Počela je da piše.

- Napisala sam nekoliko hiljada stranica, napravila 36 celodnevnih radionica, složila ih u prirodni, matematički poredak. Iznajmila kuću, pozvala ljude da im ispričam šta hoću. Podelila s njima svoju viziju i odmah sam nakupila dve grupe. Mora biti srčanosti. Dok čekaš da se steknu uslovi, nećeš ništa napraviti. Volim da kažem, dok nije u mišićima, svako znanje je pusta glasina. To je isto kao da čitaš vežbe joge. Pokušavam u ljudima da probudim brendiranje lične ludosti. Danas to zovu pun potencijal, pa su ljudi zbunjeni. Ja pustim sebe, nije me sramota. Potrebno je oslušnuti, razumeti, uvažiti, ponegovati i onda izraziti ludost, pa će se ona brendirati i unovčiti. Kao mala sam shvatila da nema pilota u avionu. Prvo mi je bilo strašno, a onda sam preuzela komande i vozim. To je herojski čin. U početku sam rušila sistem, a onda sam napravila svoj – objasnila je Bepa.


Naša sagovornica je rodom iz Sombora, a do 2003. godine je živela u Novom Sadu. Potom ju je život odveo u Beograd. Sad se vratila u varoš podno Petrovaradinske tvrđave, a u međuvremenu se i Kopenhagen pojavio kao grad gde je napravila život. Mnogi je se sećaju iz šanka “Crnog bika”, a u kafani je kaže dobila najznačajnija životna učenja koja niko drugi ne može da te nauči. Kafana je po njoj životno pravedna, u njoj nema činova – ili si faca ili nisi.

- Novi Sad je tad bio subverzivniji. Imao je više tog iskonskog, pankerskog kvaliteta. Čak me je to i omamljivalo jer si imao gde da odeš, a da ne priđeš nekom sistemu i ne radiš u "Naftagasu" (smeh). Posle Japana, nisam mogla da ostanem ovde, bio mi je prespor. Preselila sam se u Beograd gde sam učila i stvarala, a u Novom Sadu sam uvek uživala i drugovala. Sad živim u Novom Sadu, a radim u Beogradu, odnosno nisam se odselila iz glavnog grada. To je japanski princip pokroviteljstva, obrnut našoj slovenskoj antitezi  – ili sneg, ili labudovi – koja je često agresivna i vodi u rat, pa i lični. Japanska rešenja su ozbiljna, nude i sneg, i labudove, i mnogo toga između. Pa, ja sam i dalje konobarica, služim ljude na radionicama (smeh). Novi Sad je mesto estetike, moja venera je odavde, lepota mi je ovde, značajni prijatelji, jedan od učitelja. Novi Sad je čovekomerniji grad od Beograda. Prestonica jeste divan, otvoren grad, podržavajući, spreman za nove trendove, dobro je reagovao na mene, ali se puno ubrzao i falio mi je kvalitet bliskosti jer se tamo živi napolju, a ne ćera. Zato sam i dolazila jednom mesečno u Novi Sad, hranio mi je dušu, iako sam ovde uvek bila lujka. Jedino me je Tijana Palkovljević prepoznala na samom početku i dala prostor da sa avangardnom ekipom radim to što radim, koliko god da je delovalo šašavo. Sombor je mesto pripadanja, Novi Sad je lepota i inspiracija, u Beogradu sam formirana, a Kopenhagen donosi sposobnost veštine. Mnogo volim jedno učenje Džozefa Kembela koje kaže “heroj može da napravi šta hoće na svetu, ali ako to ne donese kući nije ništa napravio”. Vratila sam se (smeh) – čuli smo od Marije.


Večita tema o Novosađanima i dođošima je za Bepu naš hendikep i dok tako mislimo, nema ništa od nas, pa ni titula prestonice kulture Evrope nam neće pomoći. Ona se slaže da naš grad nije toliko otvoren da primi ljude sa strane i da je parameter za propast grada nedolazak novih ljudi. Moguće da je to austrougarska, južnjačka priča sa gledanjem u svoje dvorište, a Beograd je ipak južnjački, pusto – tursko.

- Promenio se Novi Sad za ovih 15 godina. Nisam ni znala da postoji Nova Detelinara. Nekako se zgusnuo, ali mi se čini da je i dalje jednako spor. Ovde se posao završi u 16 sati i daje mnogo luksuza, samo je pitanje šta će čovek s tim da uradi. Novi Sad je komforan, ali moraš imati ideju, potencijal nije dovoljan. Došla sam da razbudim grad, utičem, donesem jednu otvorenost. Moramo svesno baratati sobom. Promene se dešavaju u tri slučaja. Kad nezadovoljstvo dostigne tačku bola, kad počnu da se javljaju vizije i treće su potrebe tih ljudi. Mi koji se sećamo rokenrola u obavezi smo da mlade podsetimo na neke stvari. Svojim primerom da im pokažemo. Da pravimo žive skupove i družimo se. Treba da radimo zajedno i ništa ne govorimo, samo da radimo. Dok nije u mišićima, nismo ništa uradili – poručila je ova srčana Novosađanka.

DELJENJE I DAVANJE JE SREĆA: "Davno sam čitala istraživanje da smo poslednji po davanju, a isto tako i najnesrećniji. Deljenje i davanje ima veze sa srećom. Ima ljudi koji i to shvate pogrešno, pa sebe vide kao mučenika jer svima daju, a ne sebi. Postoji prirodan poredak davanja. To je dam si, dam ti, daš mi. Zato i ističem kako sam puna sebe, pa imam da dam i drugima. Tako me ljudi često pitaju što besplatno delim tekstove na svom sajtu, ali upravo se knjige tako više prodaju, a ja sam postala pisac pošto sam delila tekstove. Iz davanja sam dobila. Solidarnost je nestala sa srednjom klasom. Sad ovi koji nemaju, misle da i nemaju šta da daju, a ovi koji imaju misle da svi od njih traže i da se očekuje da oni daju. Važno je da imamo s kim da popričamo, vreme je brzo i ne stižemo da se ispričamo. Da imamo nekog mentora, da smo spremni da čujemo jer često ne vidimo sami sebe" – zaključila je Bepa.


Razgovarao: Dejan Ignjić
Foto: 
Aleksandar Jovanović, privatna arhiva Marije Grujić

Oceni vest:
17
53

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Čitateljka

    pre 101 dan i 23 sata

    Da li ova žena ima decu, porodicu? Bavljenje sobom? Nek proba veštinu majke, roditeljstva, žene, radenice. I nek se bavi sobom. Tada ću joj čestitati.

    Oceni komentar:
    18
    29
  • Senka

    pre 101 dan i 3 sata

    Šarlatanka.

    Oceni komentar:
    13
    25
  • Ceca

    pre 100 dana i 17 sati

    Odlican tekst!,Marija mi deluje kao pravo osvezenje,uliva mi nadu da ce ovaj grad apatiju da zameni za empatiju i kao neko ko ne prica a priori, vec svojim velikim zivotnim iskustvom i vestinama,zeli da pomogne da svi budemo svesni sebe i svoje uloge u zivotu, a samim tim se i priblizimo 'smislu' koji nam je potreban radi boljeg razumevanja odnosa i pozicija u kojima se nalazimo.(na pr.citateljka u donjem komentaru bi umesto uloge mucenice, mogla da pokusa svoju ulogu da dozivi malo kreativnije jer zivot je tako kratak,a deca tako brzo rastu...:)

    Oceni komentar:
    20
    11
  • miskin

    pre 100 dana i 15 sati

    Da, ova žena ima porodicu. Veliku. I probala je sve veštine. Bavila se i sobom i porodicom. Upravo zato sa svima nama i deli svoja iskustva i hvala joj na tome. Na žalost, postoje ljudi koji usled nekog genetskog hendikepa, nikada neće shvatiti suštinu ove priče. Iskreno sam radoznala, čime se to bavi "majka, žena i radenica"? Pa, da čestitam. Moram da dodam, jače je od mene,da li je ovaj komentar prepisan iz nekog komsomolskog priručnika?

    Oceni komentar:
    21
    9
  • miskin

    pre 100 dana i 15 sati

    Izvod iz komsomolskog priručnika? Marija ima sve šta treba, porodicu, prijatelje... Žena "radenica, majka..." čime se bavi? Marija se bavi svima nama. A, koja je uloga "radenice, majke"?

    Oceni komentar:
    21
    8
  • Nena

    pre 94 dana i 15 sati

    Osvezavajuce i razigrano. Svidja mi se.

    Oceni komentar:
    20
    5
novosađani vremenska prognoza Srbija Vreme u Novom Sadu novosadski sajam Spens klinika za ginekologiju i akušerstvo Republički hidrometeorološki zavod servisne informacije novi sad novosadsko porodilište novi sad bebe horoskopski znaci JKP Vodovod i kanalizacija isključenje vode novorođenčad betanija vremenska prognoza novi sad novosadska policija elektrovojvodina bez vode horoskop isključenja struje RHMZ srednje škole novi sad 85. Međunarodni poljoprivredni sajam Poljoprivredni sajam zdravlje tehnički pregled Isključenje struje