NAŠA ANKETA: Šta Novosađani žele Novom Sadu u 2020. godini?

NAŠA ANKETA: Šta Novosađani žele Novom Sadu u 2020. godini?

Kako proslave lagano jenjavaju, tako će život u našem gradu ponovo da se vrati u svoju svakodnevnu rutinu.

Kao i na početku svake godine, valja poraditi na planovima koji će nam poboljšati uslove života. Zato smo ovog puta pitali sugrađane ŠTA ŽELE NOVOM SADU U 2020. GODINI? 

Evo šta su Novosađani poželeli... 


Veću bezbednost

Očigledno je da se mnogo Novosađana ne oseća dovoljno bezbedno, jer je velik broj njih poželeo da se to promeni. Jadranka Č. Smatra da nam je potrebno više policajaca na ulicama i da svaki kvart ima svog policajca, a Katica B. je za to da se pojača obezbeđenje u školama zbog nasilja.

– Potrebne su kamere na železničkoj stanici (zbog svakodnevnih pljačkanja sugrađana) i kućica za policajce na istom mestu. Bilo bi lepo da imamo kućice za policajce svuda po gradu – obrazlaže Kristina T.

– Želim da zauvek nestanu ubice i pedofili iz našeg grada – kategorična je Zorica M.

Bolji gradski prevoz

Milijana J. je poželela gradski prevoz u kojem ti neće krenuti "pegla" kad uđeš u njega, a slična je i želja Danijele Č, koja smatra da su nam potrebni novi i čisti autobusi.

– Razmaci između polazaka zimi su ogromni i nikad ne znaš kad će autobus da naiđe, a kad će se polazak preskočiti – žali se Biljana M. i dodaje da bi mogli da postoje posebni đački i studentski autobusi na linijama za škole i fakultete, sa prilagođenim polascima. 



Bolji uslovi lečenja

Pregršt želja naših sugrađana upućena je i na temu zdravstva. Tako Milijana J. želi domove zdravlja u kojima će zakazivanje funkcionisati lakše, dok bi Gabriela T. volela da svi imaju prava na lečenje i preglede u državnim ustanovama, bez velikih lista čekanja i sa istim tretmanom kao i kad se ide privatno.

– Novom Sadu želim da konačno dobije gradsku bolnicu, kako bi oni kojima je lečenje neophodno mogli dobiti što bolji tretman – poručuje Jasmina J.M.

Sugrađanka Ivanka L. bi se radovala boljoj zdravstvenoj usluzi, kao i većoj posvećenosti i brizi od strane lekara, dok Mila N. smatra da je potrebno još ulaganja u Dečiju bolnicu i bolje uslove za decu i mame, jer mame spavaju na stolicama.

– Želim nam nove klinike u Kliničkom centru, jer ove iz doba Jure (urologija, maksilofacijalna i ORL, plastična hirurgija, ortopedija, dermatovenerologija... ma sve hirurgije) su sramne za grad, osoblje i pacijente – izjašnjava se Milica K.

 

Više zelenila i dečjih igrališta, sređene ulice, manje smeća...

Naši sugrađani žele i mnogo više drveća, zelenila, šire trotoare, asfaltirane ulice bez rupa, manje smeća, sređenu rasvetu u svim uličicama, klupe i fontane, više mostova, održavanje i ostalih delova grada, ne samo centra... 

– Da grad ima svu neophodnu infrastrukturu kako i dolikuje prelepom Novom Sadu, a ne da ulice po periferiji budu kao njive, da nema osvetljenja i da živimo uz septičke jame, dok redovno plaćamo sve namete državi – rezignirano izjavljuje Ana S.

– Da srede onaj plato ispred pozorišta, tj. da povade te pločice na kojima možeš vrat slomiti – želi Nada L, dok Milan K. napominje da treba renovirati železničku stanicu, jer liči na scene iz horor filmova.

Snežana S. želi da svi oni koji raskopavaju trotoare, nakon završenih radova vrate sve u prvobitno stanje. 

– Trotoari su nam kao poligon za obuku specijalaca. Prošle godine, na Novom naselju je prvo SBB raskopao trotoare, nešto su zakrpili, nešto ostavili, zatim je MTS isto to uradio i sad na svakih 50-ak metara postoji zaboravljena rupetina, samo nasuta šljunkom i, kako vidim, niko nema nameru da to poravna i sredi. A kako je onima, koji preko toga moraju prevesti kolica, samo oni znaju.

Dubravka B. Ističe da je potrebno više trgova, da se urede Trg Galerija i Trg Koste Trifkovića (kao pravi trgovi, jer su sada parkinzi), a takođe i Pozorišni trg. Njena želja je i da se Trg Slobode ne pretvara svaki čas u vašarište. 



– 
Rekonstrukciju biciklističkih staza na Futoškom putu, biciklističku stazu na Mostu slobode i svaki ivičnjak u gradu oboren – vrlo konkretno želi Agneš A, dok je bici staze poželela i Ivana O, ali na Klisi i Vidovdanskom naselju.

Jedan od anketiranih poželeo je da svaki stanovnik grada vodi računa o čistoći grada, jer je naš grad naše dvorište, naša slika i ogledalo.

– Mogli bi da naprave onaj veliki, lep planiran park kod Bulevara Evrope, umesto što će neko tu da ubaci kompleks zgrada ili (još jedan) tržni centar – sugeriše Biljana M.
Sa njenom željom za više zelenila složili su se i drugi ispitanici, dok nekolicina njih primećuje i da fali više javnih toaleta i česmi sa pijaćom vodom.

 

Više parking mesta

Građani bi u 2020. bili zadovoljni i sa više parking mesta svuda po gradu jer smatraju da je stanje katastrofalno.

– Živimo na Detelinari i svakodnevno minimum pola sata lutamo komšilukom u potrazi za parkingom – žali se Boris H.

Rada R. skreće pažnju i na to da bi taksisti trebalo da budu manje bahati pri parkiranju.

– Da svaki novoizgrađeni objekat ima dovoljan broj parking mesta. Ipak živimo u 2020, a ne u 1920. godini – želja je Jefimije M.
 

Mesta u vrtićima za svu decu

Neke želje, mahom roditelja, odnose se na više mesta u vrtićima, te su poželeli da spisak neprimljene dece bude nula, a ne od 1.500.

– Više vrtića (da ne mora niko u privatni – osim ako to sam ne izabere) da oba roditelja mogu da rade, odnosno čak i oni koji nemaju "baba-servis" non-stop na raspolaganju – smatra Bojana P. K, a sa njom se slažu i drugi roditelji.


Povratak u prošla vremena

Mnogi bi voleli da postoji vremepolov, koji bi naš grad, zajedno sa svima nama, vratio u neka lepša vremena.

– Da nam se vrati Marija Terezija i zavede red kao nekad. Šalu na stranu, bar malo ljudi sto smeju da misle svojom glavom i rade po savesti, a ne isključivo i samo po politici i naredbi sa vrha, a da to pri tome nema logike – ovako 2020. zamišlja Milica M.

I Maja M. žali za minulim vremenima, u kojima se, kako ona kaže, znao red (međuljudski odnosi, poštovanje prvenstveno, ponašanje mladih, opšte obrazovanje....).

– Znalo se ko su "loši ljudi" i oni koji nisu za primer (i isti su bivali izolovani od društva, nije im se pridavala pažnja). Primitivizam i socijalna neobrazovanost su zavladali u svim aspektima života našeg nekada lepog Novog Sada i utrli put raznim lopovima, prevarantima, skorojevićima, damama sumnjivog morala.

I Branka Z. bi htela isto – da se jedno jutro samo probudi u 80-tim godinama prošlog veka i da se resetuje svo zlo i mržnja i koji su ga zaposeli u poslednjih skoro 30 godina. 

– Želim mu da bude ono što je bio nekada – bezbedan, čist, sa manje saobraćaja, više pešaka. Komšije koje razmenjuju jaja i kocku šećera, decu na ulici sa loptom i lastišem – nostalgična je Mina G.

Nove gradske čelnike i građanski aktivizam

Nemali broj anketiranih misle da nam trebaju novi ljudi koji upravljaju gradom.

– Poželela bih novu gradsku vlast, uglednog Novosađanina za gradonačelnika, stručnjaka za urbanizam i arhitekturu, park u centru grada kao nekada – kaže Marijana N, dok Sanela P. želi da Novosađani budu složniji i više zainteresovani da organizuju javne skupove sa temama koje sve nas brinu. 

Tatjana T. bi želela da se budžet Grada Novog Sada koristi za unapređenje grada i života u njemu, a ne za "ugrađivanje" kojekakvih krupnijih i sitnijih učesnika. 

– Podsticanje volonterizma i aktivizma i borbe za više ciljeve za dobrobit svih. Potreban je veći akcenat na temama iz ekologije i podizanje svesti o bitnosti očuvanja i unapređenja životne sredine – kaže Nataša B



Visoke kazne za one koji prljaju za sobom

Sugrađani bi želeli i da se povise kazne, ali i bolje sprovodi kažnjavanje onih koji krše zakon. 

– Želela bih da se uvedu visoke kazne za nesakupljanje za svojim ljubimcima po ulicama našeg grada kako bi, kada ih lupe po džepu, konačno postali savesniji! Svaki drugi dan ili dete ili suprug ili ja ugazimo bar u jednu "minu" na Detelinari – opaska je Jelene V. Ć.

Andrej G. bi voleo da se naplaćuju stroge kazne za prljanje i ruženje grada, pogotovo za šaranje po zidovima.


Promene u oblasti kulturnih institucija

Određen broj ispitanika je pažnju obratio i na kulturne institucije, te se njihove želje odnose na tu temu. Marica L. bi volela jednu veliku binu za Zmajeve dečije igre, kako bi svi mogli da vide decu, a ne samo oni u prvom redu.

– Posle skoro 200 godina, bilo bi lepo da Novi Sad dobije pravu, novu, namenski zidanu zgadu za biblioteku, koja to svojim radom i postojanjem zaslužuje, pogotovo jer se bliži 2021. godina... Novi Sad – prestonica kulture – poželela je Katarina N, dok njena imenjakinja Katarina P. misli da bi gradu dobrodošli amatersko pozorište, muzej iluzija i neki dobar džez klub ili kabare restoran.


Više osvrta na ljude i životinje

Novosađani smatraju i da je potrebno više pažnje usmeriti ka zbrinjavanju ljudi iz osetljivih grupa, kao i životinja.

– Moglo bi da bude više "ormara" za donacije po gradu, za hranu, odeću i razne potrepštine, i naravno, da budu čuvani (a ne da se čuvaju kontejneri) i da ljudi budu savesni, a ne da rasture sve to jer im "došlo tako". U svakom slučaju, malo više pažnje prirodi i humanizma prema drugima ne bi škodilo – zapaža Biljana M, uz predlog da se naprave male oaze – skloništa sa hranom za napuštene pse i mačke, kao u Turskoj, dok je ideja Aleksandre P. da se atomska skloništa preurede u skloništa za beskućnike.

Sanela P. Misli da je potrebno više brige o osobama sa invaliditetom jer kao građani treba da im pokažemo apsolutnu podršku.

– Čak je i lako izvodivo. Tolika skloništa su prazna, u njima ima kreveta i kupatila, a ljudi se smrzavaju na ulici. Verujem da bi, uz mala ulaganja, Grad mogao to da uradi, a ljudi bi bili zbrinuti koliko toliko. Realno, i stari krevet uz novu posteljinu, okrečenu i toplu prostoriju je bolji od kartona na ulici. Toliko ima firmi koje su poreski dužnici. Nek plate u robi koju proizvode kako bi otpisali deo duga. Nameštaj, hrana, tehnika, posteljina, garderoba.... Sve ono što tim ljudima fali – objašnjava svoju ideju naša sugrađanka.

Jelena M. takođe priželjkuje da Grad ne diskriminiše osobe sa invaliditetom.

– Otkako imam dete sa smetnjama u razvoju, samo o tome razmisljam. U nemogućnosti smo da uđemo u radnju, apoteku, poštu, banku i ostale institucije. Koliko ljudi ne izlazi i ne obavlja najosnovnije stvari zbog nemogućnosti ulaska/izlaska? Koliko ljudi nema pristup institucijama zbog nepostojanja invalidskih rampi? Koliko ljudi zavisi od tuđe pomoći, jer sami ne mogu da se popnu uz 10 stepenika? Grad koji želi da bude grad kulture ne sme sebi da dozvoli ovakav propust, da 90 posto stambenih zgrada nema pristup invalidskim i običnim kolicima. Niko ne sme da bude diskriminisan i ograničen kretanjem zbog lošeg urbanizma – ogorčena je Jelena M.

Pojedini su pažnju skrenuli i na problem napuštenih pasa, a Nataša B. daje predlog da se reši problem uličnih pasa tj. "gradskih pasa" tako što bi se organizovala saradnja Zoohigijene sa građanima, gde bi se locirali gradski psi kojima bi Grad obezbedio kućice, a ljudi dobre volje bi bili staratelji i brinuli o tim psima.

– Trebalo bi više narodnih kuhinja i svratišta, da se smanji broj ljudi koji prose i spavaju na ulici, kopaju po kontejneru i slično, a ne desetominutni vatromet, kićenje grada od oktobra, skupo pevanje na trgu – veli Vera J.

 


Ljubaznije sugrađane

Da Novosađanima ne bi na odmet bilo više ljubaznosti, topline i brige prema drugima, ukazuju odgovori velikog broja anketiranih. 

– Potrebno nam je samo da kao ljudi poštujemo jedni druge, na ulici, u domu zdravlja, u prodavnici, u bioskopu, u školi...bilo gde. Da budemo ljubazniji. Sve drugo će nam biti lakše i podnošljivije ako u sebi ne gajimo ogorčenost prema bilo kome i bilo čemu – mišljenje je koje je sa nama podelila sugrađanka Tanja.

Ljiljana F. priželjkuje sugrađane koji su smireniji, altruističniji, strpljiviji i obzirniji, Novosađane kao nekad – fine i pristojne, a Eleonora Š. manje zle, nasmejane, predusretljive i sa više osmeha.

– Tolerancija i osmeh su divne želje. One mogu i da krpe rupe, sade drveće, šire zelenilo... Tolerancija može da bude početak svega, a osmeh začin za sve ostalo – smatra Zorica Đ.


Verujemo da neki poseban zaključak nije potreban, pa bismo samo dodali da se nadamo da će želje Novosađana pročitati, što gradski čelnici u čijim rukama je moć da te želje ispune, što sugrađani koji i sami mogu sopstvenim ponašanjem doprineti lepšem i boljem suživotu u našem zajedničkom gradu. Srećna vam svima 2020. i želimo vam – ispunjenje želja!

Oceni vest:
17
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan