O islamizmu i desnici: Građanska društva i genetska spona između muslimana i hrišćana na Balkanu, brana ekstremizmu

O islamizmu i desnici: Građanska društva i genetska spona između muslimana i hrišćana na Balkanu, brana ekstremizmu

U novosadskom Radio kafeu u četvrtak veče održana je tribina pod nazivom „Islamski ekstremizam, izgovor za jačanje desničarskog pokreta u Srbiji“, na kojoj su učestvovali Tijana Rečević istraživač sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i saradnik OEBS-a, novinar Boško Jakšić i islamolog Ivan Ejub Kostić, direktor Balkanskog centra za Bliski istok.

Iako je migrantska kriza ojačala populiste i desnicu u Evropi, Srbija je ostala pošteđena takvih pojava zbog zvanične politike države koja je privremeno primila migrante. Teško je predvideti da li će se nešto promeniti u budućnosti ako deo tih ljudi odluči da ostane, ili ako se troškovi njihovog finasiranja prebace na našu državu. Desničarski ekstremizam u Srbiji se trenutno pre svega zasniva na nacionalizmu. S druge strane, postoji i minimalna opasnost od radikalnih islamista, povratnika sa sirijskog ratišta, koji bi mogli izvesti terorističke napade. Saradnja država u regionu i izgradnja građanskog društva su najefikasnija sredstva u borbi protiv ekstremizma, rečeno je između ostalog na tribini.

Na početku večeri, Ivan Ejub Kostić je kazao da su uzroci nastanka islamskog ekstremizma kompleksni i ono što se intenziviralo sadašnjim ratom u Siriji, ima svoje korene u prošlosti. Istakao je negativni uticaj kolonizacije na Bliskom istoku od strane zapadnih zemalja, koji su ostavili loš osećaj među muslimanskim stanovništvom.

 

 

- U postkolonijalnom periodu na vlast su došli autoritarni režimi i diktatori koji su opet sprovodili veoma agresivnu politiku na Bliskom istoku, naročito prema pokretima koji su se vodili islamskim idejama. Došlo je do radikalizacije tih pokreta, posebno pedesetih godina pod Naserom, pa sve do Mubaraka. Kasnije imamo i period posle 2000. kada je počeo rat protiv terora i ideja širenja demokratije na tim prostorima, koja je donela mnogo lošeg. Setite se samo zatvora Abu Grejb i Gvantanama. To nezadovoljstvo je izoštrilo taj antagonizam do krajnjih granica i spletom različitih okolnosti danas imamo ovakvu radikalnu interpretaciju islama – objasnio je Ejub Kostić.

Komentarišući napade terorista u Evropi Boško Jakšić je rekao da je prema istraživanju Londonskog instituta za praćenje nasilja i terorizma, u svetu prošle godine bilo 15.000 terorističkih napada, što je za trećinu manje nego 2017. i 2016.

- Ono što ostaje kao činjenica jeste da najveći broj tih terorističkih napada pripada raznim islamističkim grupama i to je ono što stvara jednu percepciju koja se lako pretvara u islamofobiju. Važno je znati da je islam mnogo toga dao kulturnom, duhovnom, političkom i filozofskom nasleđu Evrope. Kao takav bio je prisutan širom starog kontinenta od Andaluzije, a posle i na Balkanu. Tek je rat u Bosni od ’93. do ’95. promenio jednačinu. Islam na područjima Albanije, Makedonije, Kosova, delova Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, bio je sekularni. Radikalni islam u formi vahabizma i salafizma, dva najekstremnija krila, uselio na ovaj teren tek ratom u Bosni, dolazeći iz Saudijske Arabije koja je kolevka rigidnih tumačenja te religije. Doneli su je mudžahedini i ono što je opasno, naišli su na plodno tle. Kao i katoličanstvo i pravoslavlje, islam je zloupotrebljen u svim našim etničkim sukobima. Radikalizacija po verskoj liniji pomogla je u radikalizaciji po nacionalnim šavovima na ovim prostorima – kazao je Jakšić.

 

 

On je podsetio da su na vrhuncu kampanje Islamske države, poslate video poruke za Balkan i da su tada u Bosni ubijeni policajci. Rekao je da su formirane i zajednice vehabista i naveo kao primer Gornju Maoču u Bosni, odakle su se širili dalje uz pomoć raznih imama (koji su bili obrazovani u Saudijskoj Arabiji, Turskoj i zemljama zaliva) koji su propovedali radikalni islam.

Tijana Rečević, koja je u Srbiji istraživala nasilni ekstremizam i radikalizaciju u kontekstu migrantske krize, kazala je da ne postoji jedinstven put ka tim pojavama, već da se može govoriti o kombinacijama faktora koje neke grupe stanovništva i individue čine ranjivijim i podložnijim na radikalizaciju od nekih drugih grupa stanovništva. Migranti i lokalno stanovništvo u zemljama prijema mogu se svrstati u te ranjive kategorije.

- Migranti su dodatno ranjivi. Tu su razlozi zbog kojih beže, pa patnje tokom puta, izneverena očekivanja, ili zlostavljanja. Zato su podložniji prihvatanju radikalnijih ideja, ili okretanju radikalnijim sredstvima da bi postigli ciljeve. Balkanska ruta je zatvorena 2016. godine i od tada su tu i ne mogu otići, iako to žele. Kod lokalnog stanovništva postoji percepcija privremenog karaktera krize i to je brana od radikalizacije i antiislamskog sentimenta. Kada je 2017. doneta odluka da će migrantska deca biti uključena u redovno obrazovanje, ili kada su usvajani lokalni akcioni planovi o unapređenju pozicije migrantskog stanovništva, tada se lokalno stanovništvo uplašilo da će ta privremena situacija potrajati i tada se javio mali jači otpor prema njima – kazala je Rečević.

 

 

Na pitanje da li desnica u Srbiji koristi islamski ekstremizam kao oružje straha da širi svoje ideje, ili da proširi svoje pozicije, Ivan Ejub Kostić je rekao da u Evropi danas postoje veoma različiti vidovi desničarskih pokreta i načini kako se oni odnose prema islamu.

- Važno je kazati da je svima njima zajedničko to da prave iracionalnu sliku o najezdi muslimana i stvaranja Euroarabije. U srbiji je antimuslimanski sentiment drugačiji i vezuje se za istorijsko nasleđe, i odnosi se na osolobađanje od Osmanskog carstva. Ovde nema direktnih napada na muslimane kao u Francuskoj, jer su autohtono stanovništvo i svi žive vekovima zajedno. Ali, onda je došao rat i imali ste etnička čišćenja i genocid nad muslimanima – rekao je Ejub Kostić.

Boško Jakšić je primetio da je migrantska kriza u najvećem delu Evrope izbacila i stvorila populističko desnu internacionalu, koja ima najveće predstavnike u liderima Poljske i Mađarske i da je od nedavno dobila novu ikonu u ministru unutrašnjih poslova Italije.

- Mi smo za divno čudo ostali neozleđeni. U vreme kada je Viktor Orban podigao bedeme braneći hrišćansku Evropu od islamskih hordi i osvajača, kako je govorio, mi smo ovde imali jednu od ređih politika, gde sam ja bio u prilici da pohvalim vlast, što mi se ne dešava često - kazao je Jakšić i nastavio: - Bio sam ponosan kako se Srbija ophodila prema migrantima, što ne znači da ne postoji latentna opasnost da tu krizu ne iskoristi ovdašnja desnica. Islamofobija kao i antisemititam, kod nas je puzajući, prisutan je i nije otklonjen. U našoj državi veći motiv desničarima je nacionalizam, i to onaj koji je u značajnoj meri zamotan u oblak tamljana i istorije, odakle crpe svoje motivacije. To još nije nešto što je iskorišćeno kao adut koji bi ušao u svakodnevnu politiku i to je dobro. Radikalni islamizam koji je ovde našao neke korene se ne širi, jer ne nalazi širi odjek kod ovdašnjih muslimana – rekao je Jakšić.

 

Foto: Andras Otos

On je dodao da je na Kosovu od dva miliona Albanaca na ratište Sirije i Iraka otišlo samo 200 ljudi. Iako su to male brojke, dovoljan je jedan čovek da izvede teroristički napad.

- Malo je takvih osoba, ali oni su ideološki indoktinirani. Pretpostavljam da država mora da ih prati i to je jedini način. Nikada ne znate kako će ti usamljeni vukovi dobiti ideju da se aktiviraju, ili će dobiti instrikcuju iz nekih centara koji i dalje funkcionišu – kazao je Boško Jakšić.

Tijana Rečević se složila da migrantska kriza nije stigla na vrh političke agende u našoj državi. Podsetila je da Aleksandar Vučić još kao premijer, 2015. godine posetio migrante i da je bio prvi političar koji je rekao da će Srbija usvojiti politiku otvorenih granica.

- To je imalo pozitivne efekte, jer javno mnjenje prati partijske politike u pogledu migracija. Migrantsko pitanje, kada dođe u politički diskurs, ono dobije određeno legitimitet, pogotovo ako ga usvoje mejnstrim partije. Da li je izostanak jače reakcija desnice bio iskren, ili posledica formalne, ili neformalne kontrole koje ova vlast ima, to ćemo videti možda ako dođe do promene situacije – rekla je Rečević.

U intervjuima koje je radila, Rečevićeva je predstavnike radikalne desnice pitala kada bi se odlučili za radikalniju antimigrantsku politiku, a odgovor je bio: ako jedan deo njih odluči da trajno ostane, ili ako bi se teret finansiranja migrantske krize prebacio na Srbiju.

 

 

Ivan Ejub Kostić je kazao da je u Srbiji veliki problem to što je država 2007. godine pogoršala podeljenost među muslimanima i afirmisala to tako što su se osnovale dve islamske zajednice.

- Obe zajednice pretenduju da dobiju status zakonski priznatih. Stvara se nezdrava situacija. U Beogradu većina molitvenih prostora nema imame i ostaju prazni i njih mogu zloupotrebiti ljudi koji imaju agendu. Srbija mora priznati jednu od te dve zajednice – kazao je Ejub Kostić.

Govoreći o preventivi radikalnog ekstremizma Tijana Rečević je rekla da je važno razumeti strahove stanovništva u opštinama koje su najviše pogođene migrantskom krizom i da danas imamo osamnaest azilnih prihvatnih centara. Istakla je da su nezadovoljstva lokalnog stanovništva različita. Negde se žale na veliki broj krađa, negde na sukobe na javnim mestima, a bilo je gde su smatrali da su migranti izloženi pozitivnoj diskriminaciji, jer su mogli prodavati humanitrarnu pomoć bez plaćanja pijačarine.

- Najefektivnija strategija sprečavanja neke radikalizacije jeste uspešna socijalna integracija. Ali, zbog tranzitne prirode migrantske krize u Srbiji, te mere ne možete preduzeti ako nemate stanovništvo koje ostaje – objasnila je Rečević.

Boško Jakšić je kazao da na ovim prostorima, za razliku od zapadnih zemalja, ne postoji problem integracije, jer su muslimani sastavni deo našeg života.

– Druga je stvar što je to zloupotrebljeno tokom ovih ratova. Ono o čemu možemo pričati i što jeste legitimna tema, jesu radikalni islamisti. Ako se džihadista raznese u restoranu, on ne bira koga je ubio i koje su vere žrtve. Kao što sam kazao, sa Kosova je 200 ljudi otišlo na ratište u Siriju, od njih je sedamdeset poginulo. Taj ostatak koji se vratio može uneti terorizam od kojeg smo do sada bili pošteđeni – rekao je Jakšić.

 

Foto: Andras Otos

On je objasnio da je Srbija prihvatila Nacionalnu strategiju za sprečavanje terorizma i borbe protiv nasilja.

– Postoje akcioni centri koji treba to u praksi da razrađuju u Preševu, Tutinu,  Bujanovcu i Novom Pazaru, tamo gde su latentne opasnosti. Slične inicijative postoje u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji. Ministri unutrašnjih poslova zemalja regiona kažu da je saradnja na tu temu dobra i efikasna - kazao je Boško Jakšić.                           

Poznati novinar je primetio da je na ovim prostorima u DNK ljudi ugrađena neka spona između muslimana i hrišćana. Kazao je da građanska društva treba da poravnaju sve razlike i na taj način izbegnu stvaranje zle krvi.

Organizatori tribine bili su Fondacija 021 u saradnji sa Radiom 021, a uz podršku misije OEBS-a u Srbiji i Ambasade Ujedinjenog kraljevstva. Moderator večeri bio je novinar Zoran Strika.

Oceni vest:
3
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Zoko

    pre 77 dana i 2 sata

    Nema uspješne integracije muslimana, jer 90posto muslimana podržava džihad.

    Oceni komentar:
    3
    0
bez struje vremenska prognoza servisne informacije novi sad betanija JKP Vodovod i kanalizacija raspored sahrana novi sad novi sad isključenja struje sahrane Isključenje struje novorođenčad klinika za ginekologiju i akušerstvo Spens RHMZ Vreme u Novom Sadu Petrovaradin gradsko groblje Republički hidrometeorološki zavod Novo naselje Elektrodistribucija Novi Sad bez vode novosadsko porodilište jkp lisje bebe vremenska prognoza novi sad Hitna pomoć isključenje vode elektrovojvodina novosađani javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija