Zašto je novosadski "gari" nestao i otišao u penziju?

Skoro svaki grad ima svoje osobenosti, prepoznatljive simbole, jezičke toponime, obrise supkulture, specifičan žargon, ali i šatrovački govor, ako govorimo o urbanim centrima nekadašnje Jugoslavije.

Tako je i Novi Sad stvarao ravničarsku ikonografiju na ulicama, u haustorima, ispred radnji, na margini društva, uz Dunav, po kafanama i iznedrio karakteristične pojmove, izraze, pojave, sintagme koje su postale neraskidivi deo gradskog folklora.

Svakako najpoznatiji lokalizam, koji je obeležio Novi Sad decenijama unazad ali i njegove stanovnike, jeste “gari”. Iako postoje teorije da je ovaj termin nastao pod uticajem drugih jezika, najrazumnije objašnjenje je da je u pitanju skraćivanje i segmentacija poslednjeg dela reči dru-g(ar). Tako imamo i varijacije gardru, gardruske, gariša, gares. Sa sinhronijskog aspekta moguće su samo pretpostavke.

Prof. dr Jasmina Dražić sa Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra da je novosadski žargon rezultat socijalnog, teritorijalnog i funkcionalnog raslojavanja jezika, karakterističan za govor, pre svega, mladih Novosađana. 

− Iz ovoga sledi da postoje jasne granice između govora mladih različitih urbanih sredina, da je omladina u kontekstu žargona, zbog svoje spontanosti i sklonosti promenama, relativna kategorija, te da se ovaj inventar leksičkih jedinica stalno menja. O jasnim granicama žargona i njegovim obeležjima na teritorijalnom nivou jednog jezika teško je govoriti na osnovu istraživačkih činjenica jer nedostaju, i u tom smislu, sva dalja promišljanja jesu naše pretpostavke. U vezi sa samim počecima upotrebe nestandardne leksike u omladinskim krugovima Novog Sada, pretpostavljamo da su oni svakako povezani sa opštim sociolektom ovoga tipa na jugoslovenskim prostorima, ali i da je od samih početaka specifičnost novosadskog žargona bila u vezi sa aktuelnim supkulturnim aktivnostima, specifično vezanim za ovo podneblje. Nema istraživanja koja mogu potvrditi kada je novosadski žargon počeo intenzivno da se koristi, ali se može pretpostaviti da začetke distanciranja određene socijalne ili profesionalne grupe jezikom treba tražiti dalje u prošlosti, jer je u osnovi žargona neprozirnost, nerazumljivost. U urbanim govorima potreba za različitošću vezuje se ili za tajnu komunikaciju u kontekstu društveno-političkih aktivnosti ili za pojavu i razvoj supkulturnog angažmana mladih, koja korelira s razvojem alternativnih vidova umetnosti uopšte ili društvenim životom mladih i njihovim sadržajima – objasnila je profesorka Dražić.

Prema rečima profesorke, šatrovački govor jeste govor romskih čergi i to je samo jedan od vidova zatvorenog izraza karakterističnog za jednu etničku skupinu, a žargon je mnogo širi fenomen koji uključuje i ovaj varijetet, ali i svaki drugi vid izražavanja drugih socijalnih grupa koje su, činjenica, većinom na margini društva i vezuje se za potkulturu mladih. 

Izvrtanje reči po slogovima (šatrovački govor) je bilo raspostranjeno i uticajno u pojedinim sredinama bivše Jugoslavije, pa je nesumnjivo uticalo na formiranje žargona do sedamdesetih godina prošlog veka, a jedan broj izraza i fraza se zadržao i kasnije, saglasan je prof. dr Žolt Lazar sa Odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 

− U tom smislu valja razlikovati žargon kao tradicionalniji oblik potkulturnog izražavanja, koji uglavnom ostaje na nivou (često pežorativne) upotrebe određenih reči i fraza i retko prerasta u složeniju govornu celinu koja bi se mogla smatrati posebnim jezikom. Sleng, međutim, ima taj potencijal i zbog toga je dinamičniji i kreativniji, a posledica je moderne urbanizacije, intenzivne komunikacije svih vrsta, potkulturne diferencijacije i širenja sadržaja popularne kulture. Sleng je važan jer je karakterističan za moderna urbana potrošačka društva i može se smatrati nekom vrstom kvalitativnog pokazatelja razvijenosti određene sredine, regije, pa i globalnog društva u kojem se javlja. Sleng je u tom smislu i moderan i postmoderan, ali nipošto jedini, niti najvažniji pokazatelj kreativnosti određene društvene sredine. Sleng je najčešće artikulacija lokalnog iskustva življenja u urbanom okruženju, a njegova kreativnost ogleda se u sposobnosti njegovih stvaralaca da kreiraju značenja koja su šire prepoznatljiva i prihvatljiva − čuli smo od profesora Žolta.

Kako objašnjava profesorka Dražić, žargon je imanentna osobina jezika, a o njegovoj važnosti može se govoriti generalno, kao o najživljem sloju leksikona koji svedoči o jezičkoj kreativnosti, odnosno stalnoj potrebi za nastankom novih reči kojima se na specifičan način imenuju entiteti iz vanjezičke stvarnosti, markirani posebnim odnosom prema tim segmentima (nelegalne aktivnosti, odnosi među mladima i njihove potrebe, fokusiranje pojedinih fenomena i njihovo neprozirno imenovanje u kontekstu grupisanja…). Stoga je teritorijalni plan samo jedan od nivoa postojanja žargona, svakako povezan sa specifičnostima određenog regiona – geografski, etnički, kulturološki, istorijski…

Primetno je da je “gari” poslednjih godina iščezao iz svakodnevne upotrebe i kod mladih generacija iz vojvođanske prestonice ovaj termin više nije dominantan, te polako odlazi u istoriju, da ne kažemo zaborav, kao autentični predstavnik novosadskog slenga. Slično je i sa drugim izrazima koji su se decenijama smatrali izrazito novosadskim – zjuuu, najo, mamara, điđan, bureknuti, ćere… Tako, današnji tinejdžeri umesto “gari” više koriste reči buraz, brate, tebra, kum i ponekad ortak. 

Zemlja nam se “pograđanila”

Kreativnosti lokalne sredine je uvek bilo i uvek će je biti. Pitanje je samo u kojoj meri će ona postati govor većine ili će se pak ograničiti na manjinu, u bilo kom smislu te reči, ističe prof. dr Dragan Prole sa Odseka za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

− Moj utisak je da je daleko najviše u upotrebi termin “brat”, i to bez ženskog roda, jer i devojke govore brate, a ne sestro. Sećanje mi govori da to nije bio sleng koji potiče sa sela, već iz rubnih delova gradova, pre svega iz beogradskih predgrađa. Zaključak je jednostavan. U poslednjih nekoliko decenija jezik nam govori da se nismo “poseljačili”. Pre će biti da je jezik, a sa njim nužno i način mišljenja periferije, zavladao gradskim jezgrom. Kada sam jednom planinario po obroncima Kopaonika, čuo sam od meštana kritičke opaske na račun njihovih zemljaka koji su se smestili po rubovima velikih srpskih gradova. Seljaci potkopaoničkog kraja za njih kažu da su se “pograđanili”. Pri tom su imali u vidu lažno građanstvo, odnosno novu građansku klasu koja to nije nego se tako predstavlja. Ako uzmemo u obzir jezičko stanje stvari, kada je reč o vladajućem slengu, onda se Srbija većinski “pograđanila” – objasnio je profesor Prole.

− Ovakva spontanost nastanka žargona potiče zasigurno od pojedinca i zaživi ukoliko je dovoljno ekspresivna i prihvatljiva za većinu. Postoji i motiv efektizacije, eufemizacije (ublažavanja), slikovitosti, povezanosti zvučanja sa značenjem…. Koja će reč nastati, koja će se prihvatiti, koja pak nestati, u domenu je nagađanja jer je jezik živ organizam, čije tokove određuju mnogi vanjezički faktori. Jezik društvenih mreža savremeni je fenomen i deo je realnosti koja dalje diktira način komunikacije i jezičke jedinice. Ne može se govoriti o ubijanju inovativnosti mladih već je upravo suprotno jer gotovo svakodnevno nastaju nove reči, mahom anglicizmi, generisani kompjuterskom terminologijom. Reč “gari” sigurno nije nestala zbog savremenih tehnologija. Kao i ostale reči iz ovog registra (mamara, najo…) i gari je delimično zamenjen dominantnim brate i tebra, ali i dalje živi, čini se sa užom konotacijom (bliskost, savet, saosećanje). Žargon je najživlji jezički sloj i zato se stalno menja u težnji korisnika da budu u trendu, da se imenuju novi entiteti. Mislim da je potreba regionalne obeleženosti žargonizma sekundarna, osim ako nije u pitanju neki mikrotoponim (npr. Đava) ili autohtona aktivnost, zanimanje ili kakav fenomen – smatra naša sagovornica. 

Prema profesoru Žoltu, termin “gari“, ma koliko se činio jednostavnim, čak banalnim, ima složenu značenjsku strukturu jer označava visok stepen neformalnosti u komunikaciji i bliskosti sa određenom osobom, ali i određenu vrstu privilegije da se nekoga oslovi sa “gari”, odnosno da se bude nečiji gari ili da se ima nekoga za garija.

− U tom smislu “gari” jasno upućuje na kolektivističko društvo veće socijalne jednakosti i manjih društvenih razlika nego što je to slučaj danas. “Gari“ je reč koju su koristile generacije koje su pri kraju svog radnog i životnog veka i koje više ne čine većinu u društvenom životu grada. Nove generacije imaju svoje izraze i fraze, a suština slenga je upravo i generacijsko razlikovanje po svaku cenu. Da li je i u kojoj meri potkulturni jezik mladih kreativan i originalan, to tek treba da se utvrdi, a za to je neophodna i određena vremenska distanca. Izvesno je, međutim, da u poslednjih pola veka najveće i najbrže promene u jezik unose primenjene nauke i omladinske potkulture. Kao što su to i generacije pre njih činile, tako i današnja omladina menja govorni jezik u skladu sa svojim iskustvom i svetom u kojem živi, a to je svet napredne komunikacione tehnologije, virtuelne stvarnosti, video-igara, intenzivne zabave, nestalnih identiteta i relativizovanih sistema vrednosti – zaključio je prof. Dr Žolt Lazar.

I umesto “brateee“, na kraju ćemo reći: “Dobar si ti dečko, gari“.

Zabeležio: Dejan Ignjić