Suđenje u slučaju 12 aktivista Pokreta slobodnih građana i STAV-a odloženo je za 2. februar 2026. godine u 9.30 časova, nakon što su advokati tražili izuzeće četvoro tužilaca.

Jutros od 9 sati Novosađani su se, na poziv Zborova i studenata, okupili ispred Višeg suda, u znak podrške.

Razlog odlaganju za 2. februar je to što je odbrana tražila izuzeće postupajućeg tužioca Slobodana Josimovića, glavnog javnog tužioca Branislava Lepotića i Apelacione javne tužiteljke Tatjane Lapundžije, zbog sumnje u nepristrasnost u ovom sudskom postupku.

Takođe, Vladimir Beljanski, jedan od branilaca okrivljenih, tražio je izuzeće i Vrhovne javne tužiteljke, Zagorke Dolovac.

Opuženima se sudi zbog  “krivičnog dela Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu, u vezi krivičnog dela Napad na ustavno uređenje i krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja”.

Sudija Vladimir Pecovski je na početku konstatovao da za ovaj slučaj vlada veliko interesovanje javnosti i da je svima omogućeno da ga prate.

Zahtev advokata za audio snimanjem suđenja – odbijen!

Prethodno su branioci zahtevali audio snimanje suđenja što je 20. novembra odbijeno jer, navodno, “ne postoje tehnički uslovi”. Na konstataciju da je to apsurdno u 21. veku jer tonsko snimanje ne zahteva nikakvu posebnu opremu, sudija Pecovski je pojasnio da “oprema postoji, ali da još nije korišćena jer nema dovoljan broj zaposlenih”. 

Advokak Vladimir Horovic je zamolio sudiju da zahteva od predsednika Suda da “ovlasti lice kom će se omogućiti da pritisne dugme za snimanje” i konstatovao da je sramota da ovo navede kao razlog.

Advokat Veljko Milić je podsetio na okolnosti ovog slučaja od samog početka kada je već “sprovedeno medijsko suđenje” te da je “pretpostavka nevinosti nebrojeno puta prekršena od strane tabloidnih medija i od strane najviših državnih organa”.

– Smatram da je tonsko snimanje preduslov da bismo mogli govoriti o pravičnom suđenju. U 21. veku, nepostojanje tehničkih uslova ne može biti razlog te predlažem da sud odloži glavni pretres dok se uslovi ne obezbede, tim pre što je tehnologija obezbeđena, a imamo i zapisničara koji može uraditi transkript tog snimka – izjavio je branilac Lazara Dinića, Doroteje Antić i Branislava Đorđevića.

Ovom zahtevu pridružio se i Vladimir Beljanski koji je predložio da Sud stavi van snage rešenje odbijanju predloga za tonskim snimanjem.

– Smatram da je u ovom specifičnom postupku koji je motivisan političkim, a ne pravnim razlozima, prioritet pravično suđenje. Ono podrazumeva i autentično beleženje svake reči jer će svaka reč imati veliki značaj. Bez tonskog snimanja se ne može ostvariti svrha pravičnog suđenja – pre svega pravo na unakrsno ispitivanje svedoka. Diktiranje pitanja i odgovora obesmišljava ovo pravo koje se odnosi na odbranu – pojasnio je Beljanski koji je razloge o “nepostojanju tehničkih mogućnosti” nazvao trivijalnim i deplasiranim.

Pored veće pravičnosti, tonski zapis bi, prema njegovim rečima, povećao efikasnost suđenja. 

Ovom zahtevu su se priključili i drugi branioci.

Sudija je, iako je kazao da “apsolutno nema problem” sa tim, da se slaže sa svim argumentima, te da on nije prepreka tonskom snimanju, dao garancije za verodostojnost zapisa jer postoje zapisničari te da će dozvoliti svakom ko želi da diktira da to i učini.

S obzirom da, kako je istakao, nije mogao da promeni ovu odluku, on ju je “u ovom trenutku” odbio i uputio advokate na “adresu predsednika suda”.

Zahtevi za izuzeće tužilaca – iz više razloga

Advokati odbrane tražili su izuzeće postupajućeg tužioca Slobodana Josimovića, glavnog javnog tužioca Branislava Lepotića i Apelacione javne tužiteljke Tatjane Lapundžije i Vrhovne javne tužiteljke, Zagorke Dolovac – iz različitih razloga.

Srđan Kovačević, branilac Dejana Bagarića i Jovana Dražića zatražio je izuzeće Josimovića, Lepotića i Lagumdžije zbog “postojanje ozbiljne i objektivno opravdane sumnje u nepristrasnost u postupanju tužioca”. Podsetio je da su dokazi “očigledno pribavljeni protivpravno”, a da oni nisu reagovali na radnje koje imaju obeležja krivičnog dela.

Predložio je da da ovom zahtevu odluči Vrhovni javni tužilac kao jedini organ dovoljno udaljen da garantuje objektivnost i da, po potrebi, delegira drugom javnom tužilaštvu.

Vladimir Horovic je napomenuo da Josimović kao tužilac ne može biti nepristrasan, pošto je isti tužilac oštećeno lice u predmetu koji se vodi protiv brata okrivljenog Lada Jovovića – prof. Radivoja Jovovića. 

– Imate li bolji osnov pristrasnosti? Onaj ko je navodno oštećen postupanjem profesora Radivoja Jovovića isti taj goni njegovog brata – pitao je Horovic.
 

Kao još jedan razlog zbog kog sumnja u nepristrasnost tužioca Josimovića je taj jer je optužni predlog podignut pre nego što su pristigli dokazi.

– Josimović nije sačekao dokaze koje je sam tražio, nije obavestio odbranu da je istražni postupak dovršen i nije im ostavio prostor da pribave dokaze. Ta žurba nije uzrokovana potrebom za brzom reakcijom već da se onemogući dokazivanje. Da su sprovedeni dokazi, sa velikom verovatnoćom, mi ne bismo došli do ovog suđenja – izjavio je advokat.

Advokat Predrag Bogovac se pridružio zahtevima za izuzeće svih tužilaca jer “nije realno moguće braniti okrivljene niti im pružiti pravo na istinsku odbranu”. Kazao je da je neko rekao da je ovo istorijsko suđenje.

Upozorio je da dokaz koji se pominju u ovoj optužnici “nikada nije korišćen za optuženja određenih lica niti se koristio u postupku”

– A ovaj tužilac je sigurno postupao po naredbi njegovih nadređenih (ne znam kojoj. mislim. ali nisam siguran) – kazao je Bogovac.

Naglasio je da isti tužilac postupa i u slučaju Nadstrešnica i da postoji velika razlika u njegovom viđenju postupka kao i u stavu prema pritvoru optuženih u tom predmetu.

Zaključio je da postoji povezanost ova dva slučaja, i da zbog sumnje u pristrasnost tužilaca zahtevaju izuzeće.

Veljko Milić je, pored toga što se pridružio tom zahtevu, dodao još jedan razlog za izuzeće.

– Optužni predlog je podnet na samom isteku roka od 60 dana, koliko pritvor u skraćenom postupku može da traje. Dokazne radnje nisu bile okončane. To je uticalo na produženje pritvora, čime je nedvosmisleno doveo u sumnju svoju nepristrasnost – ocenio je Milić.

Advokat Vladimir Beljanski se takođe pridružio zahtevima svojih kolega te zatražio i izuzeće vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac.

Pored navedenih razloga, on smatra da je ovaj krivični postupak kompromitovan od strane službenih lica – “najverovatnije zaposlenih u BIA koji su odali službenu tajnu”:

– Na svim nacionalnim frekvencijama emitovan je snimak koji se tiče ovog postupka i čiji transkript se nalazi u spisu i koji je na svakoj stranici dokumenta označen sa STROGO POVERLJIVO. Branioci su morali da čuvaju to kao službenu tajnu, a prosleđivanje tog snimka medijima predstavlja krivično delo – naglasio je Beljanski i istakao i da je ovo bilo poznato tužiocima ali nesumnjivo i vrhovni tužiocu a niko od njih nije pokrenuo postupak postupak o utvrđivanju odgovornosti onih koji su izvršili ovo krivično delo.

– Ovo krivično delo izvršeno sa jednim ciljem – da se okrivljeni unapred obeleže kao krivci i da se izvrši pritisak na Pravosuđe kako bi se sproveo krivični postupak. Vrhovni tužilac nije sproveo radnje koje bi dovele do krivičnog gonjenja što dovodi u sumnju njenu nepristrasnost  – smatra Beljanski.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by mojnovisad.com (@mojnovisadcom)

Odlaganje glavnog pretresa

Nakon iznošenja ovih zahteva, sudija Pecovski je doneo Rešenje o odlaganju glavnog pretresa kako bi bila doneta odluka o zahtevima branilaca.

Nastavak je zakazao za 2. februar u 9.30, u Višem sudu u Novom Sadu. 

O tome šta smo danas čuli na galavnom pretresu za naš portal je govorio i sudija Apelacionog suda u penziji Savo Đurđić:

Podsećamo, šestoro novosadskih aktivista uhapšeno je 14. marta, nakon što su, ukupno njih 12, nezakonito prisluškivani, a potom je snimak tog, privatnog razgovora, prvo pušten u medije sa nacionalnom frekvencijom. Uhapšeni su Marija Vasić, Lazar Dinić, Lado Jovović, Srđan Đurić, Mladen Cvijetić i Davor Stefanović. Šestoro studenata, članova organizacije STAV još uvek se nalaze van zemlje,  nedostupni  su pravosudnim organima, a za njima je raspisana poternica. Njima će se suditi u odsustvu.