Kada sistem ne funkcioniše, kada je novac jedino merilo i tas na vagi, onda nije čudno što skoro svakodnevno ostajemo bez starih građevina, prelepih ali i oronulih kuća čiji vlasnici na kraju popuste pred uplivom kapitala i odluče da prodaju nekretninu, znajući da će na njeno mesto doći kuća ili zgrada, možda i lepa, ali bez “duše”, a bogami i majstorski urađenih ukrasa koji su nekada krasilli skoro svaki dom u našem gradu.

Novosadski slikar, konzervator-restaurator Danilo Vuksanović koji piše i likovnu kritiku, ali sve češće i osvrte na nešto od čega ne može da okrene glavu, a to je upravo nestajanje stare arhitekture Novog Sada, prošle nedelje je objavio fotografije rušenja kuće u Jevrejskoj ulici i tekst koji je izazvao brojne reakcije. 

Podsetivši na “zlatno doba” ove ulice, Vuksanović se brzo vratio u sadašnjost: 

– Sada se, mnogo godina kasnije dokusuruju ostaci arhitekture s kraja XIX i s početka XX veka. Jedna od njih već dugo stoji uz zidinu današnje baletske škole, nekad jevrejske. Danas je pala u oblaku prašine, unutar kojeg se nazirala klinker opeka kojom je bilo popločano dvorište i obložen zid ajnforta – zabeležio je.

– Odvaljena ivica sa leve strane, uz pet prozorskih otvora zjapila je u sudaru cigli iz različitih smerova. Mogao sam videti kako su formirani masivni kvaderi presvučeni debelim slojem rustičnog maltera. A najviše me iz očekivane ose izguralo ono već viđeno – isprano beli gipsani elementi od vode koja je s krova izjedala fasadu. Dentikule (ukrasi u obliku zuba), popularne lutkice i četiri krupne girlande s desne strane podsećale su me na tipičnu novosadsku estetiku ukrašavanja – napisao je Vuksanović.

Moguće i da su ga reakcije svojih pratilaca podstakle da učini nešto više od pukog oslikavanja stvarnosti, a u akciju spasavanja delića novosadske istorije, uključio se i arhitekta Darko Polić.

Pre dva dana, obavestio nas je da su on i Danilo Vuksanović “pokrenuli pravu poteru spašavanja ukrasa iz ove prizemnice uz nekadašnju Jevrejsku (baletsku) školu”.

– Iako se u prvom trenutku činilo da treba spašavati gipsane ukrase bogate fasade, ispostavilo se da su dva stuba u nekadašnjem glavnom salonu pravo blago! Sa mestu kapitela, u formi konzole, nadole su gledala dva ženska lika sa buketom cveća u duhu secesije – istakao je Polić.

On je dodao da su dobrom voljom prijatelja, “brzom reakcijom i veštim bacanjem pred bager, sačuvali nešto malo od starog Novog Sada”.

 
Ovog puta, naši sugrađani su bili oduševljeni što ovakvi biseri nisu završili razbijeni i na otpadu, a od Danila Vuksanovića smo dobili obećanje da će, kao i do sada, zabeležiti nestajanje svake kuće koja ima arhitektonsku vrednost a da će zajedno sa arhitektom Polićem nastaviti da pokušava da sačuva bar deliće novosadske bogate istorije. 

Podsećamo, bilo je još pokušaja da se sačuvaju neki lepi detalji sa gradskih kuća pa je tako, na inicijativu arhitekte Lazara Kuzmanova, u ulaz zgrade koju je projektovao u Šafarikovoj ulici u Novom Sadu, ugrađen gipsani ukras lava koji je nekada krasio kuću na čijem mestu je sazidan novi objekat.