Uprave u Pančevu i Novom Sadu već godinama izdvajaju milione za tabloide koji krše Kodeks novinara i za nacionalne televizije koje podržavaju vlast. Posle donošenja zakona po kome je uslov da mediji koji dobijaju novac na konkursima ne budu kažnjavani zbog kršenja Kodeksa, iz budžeta u ova dva grada izdvojeno je devet, odnosno šest puta manje novca za medije.

Prema Odlukama o budžetu Grada Novog Sada i Grada Pančeva za 2024. godinu, iznos za medijske konkurse drastično je smanjen. Već godinama se na konkursima za medije za grad Pančevo izdvaja oko 40 miliona dinara (prošle godine 42), dok je ove godine opredeljeno samo 4,4 miliona dinara, piše Cenzolovka.

Slično je i u Novom Sadu – ranijih godina izdvajano je 85 miliona (iz dva konkursa), dok je ove godine budžet za medijske konkurse smanjen više od šest puta i iznosi 13,9 miliona dinara.

Preko 25 miliona dinara listovima koji su najviše kršili novinarski kodeks 

Novosađani plaćaju 900.000 dinara “Informeru” za prenošenje saopštenja gradskih vlasti

Ostali veći gradovi koji izdvajaju veću količinu novca za medijske konkurse, poput Niša (85 miliona prošle godine i 85,5 miliona ove), Novog Pazara (prošle godine 46, ove 39), za 2024. godinu predvideli su iste ili slične iznose. 

Gradovi poput Leskovca ili Subotice su i povećali izdvajanja. Subotica sa 46,3 miliona u 2023. godini na 51 milion u 2024. Leskovac je uvećao sredstva za medije za čak 10 miliona – sa 40, koliko je bilo prošle, na 50 miliona ove godine.

Slično je i sa ostalim gradovima u Srbiiji: Vranje je prošle godine opredelilo za medijske konkurse 25 miliona, a ove godine za pet više; Pirot sa prošlogodišnjih 35 na ovogodišnjih 40 miliona; Zrenjanin je za medijske konkurse namenio po 20 miliona i prošle i ove godine; Čačak prošle godine 25 miliona, sada 20.

– Nije jasno zbog čega su iznosi za medije u Novom Sadu i Pančevu drastično umanjeni, niti da li će i na koji način novac za medije biti dodeljen. U oba grada obećani su nam odgovori, koji do danas nisu došli do nas. Nije nam odgovoreno ni da li će rebalansom budžeta biti uvećana sredstva za medijske konkurse, niti na šta će biti potrošen novac koji je prethodnih godina služio za sufinansiranje medijskih sadržaja – navodi Cenzolovka.

Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za ovaj portal kaže da nema opravdanja za drastično smanjenje budžeta za projektno sufinansiranje.

– Novi ZJIM propisuje da se jednom u tri godine radi sveobuhvatna analiza potreba za medijskim sadržajima u datoj zajednici koja bi trebalo da sadrži i neophodan budžet na godišnjem nivou koji se izdvaja u te svrhe. Kada organi koji raspisuju konkurse budu izradili ovu analizu, više neće biti moguće paušalno određivati koliko novca će alocirati za informisanje – objašnjava Filipović.

Ona smatra da će ukidanje novca za medijske projekte imati za posledicu uskraćivanje relevantnih informacija građanima koje su im potrebne da bi donosili informisane odluke.

– To je ono što smo zapravo hteli da izbegnemo izmenama medijskih zakona i da unapredimo raznovrsnost i kvalitet medijskih sadržaja. Ali svaki zakon može da se izvrne u svoju suprotnost, što se nama u Srbiji dešava već decenijama unazad –  napominje ona.

Sankcije za nepoštovanje Kodeksa 

Novim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je donet u oktobru prošle godine, pooštreni su kriterijumi za ocenjivanje projekta. Konkursne komisije, kao i ranije, oceniće koliko se svaki prijavljeni medij drži profesionalnih i etičkih standarda.

Obavezno je priložiti podatak da u prethodnoj godini nije izrečena mera Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili Saveta za štampu (SZŠ) – za štampane i onlajn medije. Sada postoji i sankcija za kršenje te odredbe za odgovorno lice, od 50.000 do 150.000 dinara.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, za Cenzolovku kaže da ne može da zna zašto su iznosi za medije smanjeni u navedenim gradovima, ali da se nada da će nove odredbe unaprediti sistem projektnog finansiranja medija.

– Mislim da je dobro što je uvedeno bodovanje projekata, jer se smanjuje mogućnost proizvoljnog odlučivanja. Sada članovi konkursne komisije u principu neće moći da ignorišu naše odluke, kao što se do sada dešavalo, već će morati da oduzmu bodove medijima koji imaju izrečene mere regulatornih ili samoregulatornih tela, pod pretnjom sankcija iz zakona – napominje Novaković.

Poštovanje Kodeksa, koje je kao uslov za dobijanje državnog novca u jednoj od faza predugačkog procesa usvajanja Zakona o informisanju i medijima, bilo je predmet ozbiljne rasprave među članovima radne grupe za izradu zakona, povremeno se činilo da će svako moći da osniva svoje savete, na čemu su insistirale pojedine vladine-nevladine organizacija iliti GONGO, udruženja koja podržavaju vlast.

Nedavno je donet i novi Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji je objavljen krajem januara u Službenom glasniku. Za razliku od prethodnog, novi pravilnik predviđa bodovanje predloženih članova pri izboru komisije, bodovanje projekata po kriterijumima i obavezno raspisivanje konkursa do 1. marta tekuće godine, uz pretnju sankcijama ukoliko se poziv ne objavi do navedenog datuma.

Da li tabloidi ostaju bez miliona?

I Pančevo i Novi Sad godinama na konkursima podržavaju i medije koji redovno krše Kodeks novinara Srbije. Prema podacima Saveta za štampu, u 2023. godini “šampioni u kršenju Kodeksa”, kao i prethodnih godina, bili su o Srpski telegraf, zatim Alo i Informer, Večernje novosti, pa Kurir. Upravo te medije finansiraju i pomenuti gradovi.

Ovo su “šampioni” u kršenju novinarskog kodeksa

Samo prošle godine Grad Novi Sad je kroz dva konkursa izdvojio 2,3 miliona dinara za Adrija mediju, u čijem je sastavu tabloid Kurir. Tabloid Alo je dobio 1,5 miliona, Večernje novosti 2,34 miliona dinara. Najviše novca otišlo je Novosadskoj TV – čak 12,34 miliona dinara. Novac su dobile i druge komercijalne televizije koje podržavaju vlast – B92 čak tri miliona, TV Prva i Kopernikus po milion.

Neizvesno je da li će, u skladu sa novim zakonom i pravilnikom, mediji koji krše Kodeks ostati uskraćeni za budžetski novac. Evidentno je da za neprofesionalizam televizije uglavnom prolaze nekažnjeno, s obzirom na to da REM većinu vremena ne radi svoj posao i ne kažnjava emitere za brojne prekršaje, podseća Cenzolovka.

Nakon donošenja novog Zakona o elektronskim medijima REM je, prema mišljenju Tamare Filipović, generalne sekretarke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, upao u još veću hibernaciju i sad ama baš ništa ne ispunjava od svojih zakonom predviđenih obaveza.

– Iz tog razloga jedan od kriterijuma – privrženost etičkim standardima za elektronske medije – komisije će ocenjivati najvišom ocenom, jer REM nije radio svoj posao, i zbog toga će, recimo, štampani i onlajn mediji biti u goroj poziciji, jer Savet za štampu vredno radi svoj posao – smatra Filipović.

Kada su u pitanju skromni budžeti opredeljeni za projektno sufinansiranje, koji su i do devet puta niži nego u prethodnoj godini u pojedinim opštinama, ona sumnja da je već pronađen način da se onima koji ne poštuju profesionalne standarde te ne rade u interesu javnosti već u interesu različitih interesnih grupa dodeli novac kroz druge mehanizme kao što su javne nabavke, direktni ugovori itd.

Tekst u celosti pročitajte na sajtu Cenzolovka.