Urolog Džamin Brambat je tokom pandemije, kao i mnogi drugi, kupio sobni bicikl. Pridružio se grupnim vožnjama i pedalirao do boljeg zdravlja. Nakon nekoliko nedelja primetio je, kaže, nešto neočekivano – suptilan, povremen pritisak u predelu prostate koji je trajao tokom celog dana.

– Da li bicikl iritira nešto važno? Da li je ovo početak hroničnog bola u prostati ili čak problema u spavaćoj sobi? Briga je postala tolika da sam prestao da vozim i na kraju prodao bicikl. Taj strah čujem od pacijenata stalno: da li bicikl uzrokuje probleme sa prostatom ili erekcijom? Naučno zasnovan odgovor je da verovatno ne – rekao je on.

Problem i kod njega i kod mnogih drugih bio je, navodi, u tehnici i umu.

Prostata se nalazi odmah ispod bešike i obavija uretru. Smeštena je duboko u karlici, direktno iznad perineuma (mekanog područja između skrotuma i anusa). Sve što iritira taj region, uključujući pritisak, napinjanje mišića ili dugotrajno sedenje, može izazvati osećaje koje muškarci tumače kao „bol u prostati“, dodao je on.

Vožnja bicikla koncentriše telesnu težinu na perineum, gde prolazi pudendalni nerv, ključne krvne žile i mišići karličnog dna. Glavni nervi koji podržavaju erekciju takođe prolaze duž spoljašnje površine prostate, zbog čega iritacija u okolnom tkivu može da se oseća kao problem sa prostatom ili seksualnom funkcijom, čak i kada je sama žlezda normalna.

Usko ili tradicionalno sedište bicikla može pritiskati ove osetljive oblasti duži vremenski period, stvarajući osećaj pečenja, pritiska ili modrice.

Taj nelagodnost je stvarna, ali to nije oštećenje same prostate ili okolnih nerava.

– Vožnja utiče na tkiva oko žlezde – ne na samu žlezdu. Ovo se poklapa sa najnovijim smernicama Američkog uroloskog udruženja: pritisak na perineum i dugotrajno sedenje poznati su okidači bola u karlici i skrotumu, a ne simptomi prave povrede prostate – kaže ovaj urolog.

Mnogo češće se muškarcima kaže da imaju prostatitis iako infekcija ne postoji. Njihovi simptomi potiču od iritiranih ili napetih mišića karličnog dna, nervne preosetljivosti, stresa ili dugotrajnog sedenja – problema koji se ne mogu otkriti testovima ili urinokulturom. Osetljivost tih mišića nalazi se kod značajnog broja muškaraca sa bolom u karlici, što objašnjava zašto simptomi mogu delovati slično zapaljenju prostate.

Vožnja bicikla može pogoršati ove mišiće kod nekih vozača, posebno ako sede tokom cele vožnje ili su novi u toj aktivnosti, doao je.

Nelagodnost koja sledi može se osećati identično kao pravi upalni proces u prostati, iako je sama prostata normalna.

Strah od erektilne disfunkcije često se javlja u trenutku kada muškarci osete pritisak ili utrnulost u karličnom području nakon vožnje, kaže urolog.

– Ranija istraživanja su ukazivala na zabrinutost da vožnja bicikla može smanjiti protok krvi u penis. Ta rana istraživanja su pravila naslove, i mnogi muškarci još uvek pretpostavljaju da postoji direktna veza između vožnje bicikla i erektilne disfunkcije – ali to nije nužno tačno – upozorava lekar.

Novija istraživanja, nastavlja, pokazuju da redovna vožnja bicikla ne povećava dugoročni rizik od erektilne disfunkcije.

– Zapravo, mnogi biciklisti prijavljuju bolju seksualnu funkciju nego oni koji ne voze, uglavnom zato što vožnja ili bilo koja vežba poboljšava zdravlje srca i krvnih sudova. Privremena utrnulost ili peckanje nakon duže ili intenzivne vožnje može se javiti, ali obično brzo prolazi kada se pritisak oslobodi – kazao je.

Erekcije zavise od zdravih krvnih sudova, pravilno funkcionalnih nerava i uravnoteženih hormona, u kombinaciji sa psihološkim faktorima poput stresa i seksualne želje.

Sobni bicikli često drže vozače u jednoj poziciji duže vreme, što može povećati pritisak u karlici.

Način vožnje takođe je važan. Sobni bicikli često drže vozače u jednoj poziciji duže vreme. To je različito od vožnje na otvorenom, gde se težina prirodno premešta u skladu sa terenom, što mišićima karlice omogućava kratke pauze.

Faktori poput oblika sedišta, visine upravljača i vremena provedenog u sedištu određuju koliko pritiska karlica apsorbuje.

– Uporni simptomi ne bi trebalo da se ignorišu, ali takođe ne bi trebalo da izazivaju paniku. Većina vozača se poboljšava jednostavnim promenama – zaključuje ovaj lekar.