Prosečna penzija je, od 2010. više nego udvostručena – od početnih 19.847 na 45.732 dinara koliko je iznosila u maju ove godine. Ali, pre deceniju ipo pokrivala je 59,3 odsto prosečne zarade zaposlenih, a onda je počeo pad, po procentni poen-dva godišnje.

Demostat navodi da je 2023. imala najniži nivo – dosezala je do samo 43,9 procenta plate zaposlenih. Takođe, 2010. prosečan penzioner od svojih primanja mogao je da podmiri 71,3 odsto minimalnih troškova, a tek 37,6 procenta prosečne potrošnje.

Usledile su godine pada kupovne moći, finansijske konsolidacije koja je tokom četiri godine, počev od 2014. smanjila penzije tako da i vlast potvrđuje kako su taj teret penzioneri izneli na svojim plećima. Najteže je bilo oko 2017. kada su najstariji od svojih prinadležnosti mogli da pokriju tek 66,1 odsto minimalne ili 34,3 odsto prosečne korpe. U ovoj godini, minimalni paket namirnica i drugih mesečnih obaveza pokriven je do 85,5 a prosečan do 44,2 odsto, ističe Demostat.

Tako je za prosečnu penziju 2010. godine mogalo da se kupi 370 kilograma hleba, 371 litar mleka, 60 kilograma svinjskog mesa, 105 kilograma piletine. U ovoj godini, ako se ne računaju druga poskupljenja poput struje i komunalija, situacija je malo bolja, pa se za prosečna primanja dobija 397 kilograma hleba, 309 litara mleka, 62 kilograma svinjskog ili 145 kilograma pilećeg mesa.

Ali, statistika je jedno, a stvarni život obično ima i drugu stranu medalje. Od ukupno 1,65 miliona penzionera više od 60 odsto ili preko 990.000 prima penziju koja je ispod republičkog proseka, često i na granici rizika od siromaštva. Od tog broja, 440.000 ima minimalnu penziju ili još manju od nje. Preciznije, minimalac koji iznosi nešto manje od 25.000 dinara i ispod je praga siromaštva, ima 140.000 najstarijih sugrađana, još oko 300.000 prima i od tog iznosa manje. Među njima su uglavnom porodične i invalidske penzije, kao i poljoprivredne koje prima nešto manje od 110.000 ljudi ali je preko 94.000 na minimalcu koji iznosi za tu kategoriju 19.600 dinara.

Ovu tamnu stranu upotpunjuje činjenica da sa svakom novom povišicom, koja za određeni procenat uvećava penzioni ček, raste i raspon između najviših i najnižih primanja. Da većina penzija ne pokriva osnovne ili željene troškove, svedoči i podatak o sve većem broju najstarijih koji i posle odlaska u mirovinu nastavljaju da rade i to uglavnom “na crno”. Prema nekim procenama sindikata, reč je o oko 100.000 ljudi koji na taj način upotpunjuju svoje kućne budžete, piše Demostat.

IZVOR: Demostat