Nakon dvostrukog ubistva koje nas u noći između četvrtka i petka nije previše iznenadilo jer živimo u zemji u kojoj je nasilje opšteprihvaćeno, u Novom Sadu i u čitavoj Srbiji pod hitno su preduzeti svi koraci da se spreče ovakvi i slični sukobi i da prestanemo da na ovakav način gubimo decu.

Odmah je formiran tim za praćenje ekstremnih navijačkih grupa, dilera, pokrenuta je nova akcija razoružavanja, odlučeno je da se nasilju već jednom stane na put uz parolu “Nijedno dete više u čeljust kriminala!”. 

I onda sam se probudila…

Vikend je bio još tužniji, izgubili smo još mladih ljudi, ali ne zbog kriminala već zbog nekog, “prokletstva” da valjda svake godine mora neko da se udavi u Dunavu koji je, inače, prepun virova, da svakih par dana mora neko da strada i na motoru, a u Fejsbuk grupi “Budi human – humanitarne licitacije” u avgustu je bilo mnogo crno-belih fotografija.

Telo Ive Balog pronađeno u Dunavu kod Starih Banovaca 

Motociklista poginuo u Sremskim Karlovcima

Odgovor države – novi stadion u Leskovcu, ulaganja u nacionalni stadion, a kroz usta omiljenog glasnogovornika – sprdnja sa opozicionim liderima. Plus velikih 10.000 dinara po detetu…

Da ne bude da samo kritikujem, desila se jedna lepa stvar – maleni Lav Teodorović iz našeg grada primio je Zolgensmu u Tiršovoj i tako postao prvo dete koje je najskuplji lek primilo u Srbiji.

Koliko bi dece i odraslih moglo da dobije svoju terapiju kada bi samo imali prioritet u odnosu na fudbal.

Ali, hleba i igara, a u skladu sa naslovnom fotkom – lubenica i igara jer, od kada su mnogi prodavci odlučili da lubenice prodaju i na manju parčad, svako može da je priušti iako baš i nisu jeftine.

Kao što su na ovoj slici pčele pozvane na stranu da se hrane odsečenim kriškama i puste prodavce da na miru rade svoj posao, tako smo i svi mi svakodnevno bombardovani raznim informacijama, događajima kojih, ne sporim, ima i kvalitetnih, i mora da ih bude… 

FOTO i VIDEO: Počeo Festival uličnih svirača

Ne zaboravite da se bliži 1. septembar, početak školske godine, a da ni roditelji ni nastavnici još uvek ne znaju da li će u oluji oštećene škole biti osposobljene za đake. OK, kažu prvih dana će se pričati s decom i neće se davati ocene, ali, ne znamo da li će psiholozi i pedagozi učestvovati, da li postoji neki program ili će svaki nastavnik na svom času razgovarati o onome što misli da je važno.

Čini se da ovaj brod zvani Srbija, iako ima “kormilara”, ipak plovi kako ga vetar nosi i neka nam je Posejdon u pomoći.

Hajde, ipak da završimo s nečim koliko-toliko pozitivnim – od sutra sledi zahlađenje ali, ipak, uz moguće nepogode.