Posle nešto manje od dve godine pisanja ovog jutarnjeg obraćanja svima nama, sve teže je pronaći neku temu koja već nije spomenuta, obrađena, na koju nije skrenuta pažnja.

Stoga se i dešava da vam se nekim jutrima ne obratimo jer ne želimo da se ponavljamo. Mogli bismo, eventualno, da podelimo neki tekst koji je već napisan i dodamo da se još ništa nije promenilo.

Tuče, ubadanja hladnim oružjem, obračuni među navijačima, dilerima… toliko su česti da bismo mogli skoro svaki dan pisati o tome… Posebno je strašno što u većini njih učestvuju i stradaju mladi ljudi…

Mladić izboden u tuči u Pariske komune 

Grupa starijih učenika Poljoprivredne škole u Futogu pretukla dva mlađa đaka

Problemi se retko ili uopšte ne rešavaju, a ponekad nakon reakcije javnosti, situaciju postane još gora…. 

Tako je, npr. problem parkiranja nešto što svim vozačima izaziva nelagodu jer ne smeš ni da se isparkiraš (ukoliko nemaš svoje mesto) pošto nisi siguran gde ćeš se vratiti, da li ćeš kružiti oko kuće dok se ne oslobodi neko mesto ili ćeš, pak, imati sreće i iz prve “ubosti” parking.

No, nekim našim sugrađanima, ovo ne predstavlja problem, neki se parkiraju na mesto rezervisano za osobe sa invaliditetom, pojedini čak i falsifikuju nalepnicu, neki stanu na trotoar, nema veze što pešaci moraju da ih obilaze i izlažu se riziku… Oni koji imaju dovoljno love ne mare što će platiti 2.500 dinara ako ih snimi Oko sokolovo jer, šta je to za njih. Druge, opet, kažnjavaju što su parkirali ispred porodične kuće.

Oko sokolovo vas kažnjava ispred kuće na Telepu

Ipak, poseban problem predstavljaju “divlji parkinzi” pored popularnih kafića u koje se, naravski, ide autom, a parkira se po sistemu “gde god nađeš zgodno mesto”…

Tako se, primera radi, godinama ne rešava problem prekoputa Makijato faksa gde automobili često staju na trotoar, a prostor predviđen za pešake između “Gondole” i zgrade u kojoj se nalazi Srpska radikalna stranka je posebna priča.

FOTO: Bahato i bezobrazno!

Ovakvih primera je mnogo u našem gradu i delom jesu posledica nedostatka parking mesta, ali i bahatosti onih koji smatraju da je njihov komoditet važniji od svega drugog. 

Moram priznati da ću, ukoliko nemam mesta, a potpuno sam sigurna da ću se negde zadržati maksimum 2-3 minuta, i sama stati na mesto koje nije označeno za parking uključiti “sva četiri” i istrčati da obavim posao jer, zbog dobro poznatih razloga, u gradu zaista nema mesta za sve četvorotočkaše, ALI ću dobro paziti da time ne ugrozim nikoga, a posebno mi nikad ne bi palo na pamet da stanem na mesto koje je rezervisano za nekog sa invaliditetom.

FOTO: Bahati čoveče, hoćete li da se menjamo?

Da ne spominjem šta se dešava kad pauk dođe da pokupi nepropisno parkirano vozilo pa dobije telefonski poziv, okrene se i ode…

Dok se naš grad i dalje mnogo više “širi u visinu” nego u širinu, ovakvih stvari će biti sve više, divlji će i dalje terati pitome, ljudi će gunđati, eventualno opsovati na nekoj društvenoj mreži, a možda će neko i “prsnuti” pa izazavati tuču… Zagorčaće život sebi i svojoj porodici, a problem neće biti rešen.

I dalje ćemo svi biti jednaki, samo će neki biti mnoooogo “jednakiji” i i dalje ćemo biti daleko do “normalnog” života.

Dobro jutro, Novi Sade, koliko smo daleko od normalnog života?