Nije baš skroz novi, ali vraćamo se malo na “fabrička podešavanja”.

Oni koji su pratili naša “Dobra jutra” (“DJ”) od početka, sećaju se da su bili u drugačijoj formi nego poslednjih meseci, a i pisana su češće, odnosno svakog radnog dana. Nekad smo čak pisali i vikendom. 

Sticajem mnoštva okolnosti, a i mojom željom da ne pišem više puta o istom problemu ili temi, došlo je do toga da sam vam dobro jutro želela sve ređe i da se završilo na “zdravljanju” samo jednom nedeljno.

Nakon odmora, napunjenih baterija, pokušaću da se opet čitamo češće i da ne budem “nekulturna komšinica” koja se ne javlja redovno. 

A sad – kratak rezime prethodne dve nedelje:

Je li vam vruće?

Odgovor na ovo pitanje svi znamo, ali nikako da shvatimo zašto, i pored svih mogućih merenja temperaturnih razlika na betonu i travi, odnosno u hladovini, svih snimaka gde lepo vidimo da su amplitude i od 30 do 70 stepeni, oni koji odlučuju još uvek biraju beton naspram drveća i guraju nas u sve veće vrućine iz godine u godinu.

Svi se zgražavamo nad ovom pojavom ali samo retki izađu na ulicu da se pobune i izađu iz “zone komfora”.

Stvarne temperature u Beogradu u 14.30 dana 12.07.2024.

Beton hlad 39.2
Beton sunce 56.7
Trava hlad 32.6
Trava sunce 47.4
Kola spolja 69.7
Kola instrument tabla 48.3
Kola sedište 49.5 pic.twitter.com/7eFYT1cUai

— Laki21 ????‍???????????? Stand with your animals!!! (@laki2112) July 12, 2024

Uobičajeno, svi pokušavamo da se rashladimo, na nekim česmama i fontanama je to moguće, ali neke, npr. ona na Pozorišnom trgu, već godinama ne rade.

FOTO: 45 stepeni, a fontana ne radi

Takođe, mnogi čitaoci su se žalili na vrele autobuse u kojima ne radi klima.

FOTO: Ne plaćajte saunu, provozajte se autobusom 

USLOVI VOŽNJE U GRADSKIM AUTOBUSIMA: Evo šta misle Novosađani i stanovnici prigradskih naselja

O ovoj temi se oglasio i gradski prevoznik:

GSP odgovorio zbog čega neki autobusi nemaju klimu

Litijum 

Hoće li Rio Tinto (i ne samo oni) kopati ili ne? Da li to zavisi uopšte od nas ili od onih koji nam upakuju ovu priču u zlatni papir ubeđujući nas da je bolje da se na plodnoj zemlji kopaju rude umesto da se gaji voće i povrće. Jer, važnije je imati električni automobil nego jesti. 

Novi Sad je rekao “ne” 

Taj 11. jul je, kao i svake godine, bio veoma mučan za sve one koji saosećaju. Na tu muku, pored već spomenutog litijuma i protesta ispred Ustavnog suda u Beogradu, pored skoro dvonedeljne blokade Rektorata u našem gradu, pojavili su se i neki momci, njih dvadesetak, većinski obučeni u crno, poneki i sa crnim maskama preko lica, da ono što neki zovu genocid, a neki samo zločin, nazovu “oslobođenjem”. Toliko je to sve tužno da su se čak i gradski oci malčice (ali ne skroz) ogradili od ovog “skupa”.

S druge strane “Miletića” našli su se novosadski antifašisti, više nego dvostruko brojniji i rekli “ne”, ne samo negiranju zločina već i njegovom slavljenju. Između dve suprotstavljene grupe nalazila se policija, koja je bila najbrojnija.

Izbio fizički sukob na skupu “oslobođenja” Srebrenice  

Novi Sad je pokazao da je ipak slobodarski grad sa tradicijom antifašizma dok su se momci u crnom prošetali do livade na Limanu na kojoj je planirana crkva i pomolili se klečeči na po jednom kolenu.

I beše Exit

Neki ga vole i ne propuštaju, neki drugi hejtuju, ali Exit bome, “gazi” četvrt veka.

Pored mogućnosti da čujete svoje muzičke idole, dođe dobro i kao šansa da vidimo svoje prijatelje iz inostranstva koji se trude da pikiraju dolazak u NS baš za vreme festivala.

Čini se da je sa distance, kao i mnoge druge stvari, lepši nego odavde, a za kraj moram nešto lepo, a to je pesmica sjajne Ide Prester koja je najavila novosadski festival na njoj svojstven, simpatičan način, ali uz primese ličnog:

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Idaprester (@ida_prester)