Pitanja koja muče mnoge zaposlene, ali i poslodavce su kako se obračunava naknada zarade na bolovanju i od čega zavisi visina isplate.

Nedoumice se najčešće javljaju oko procenta isplate, trajanja bolovanja, kao i toga ko snosi troškove, poslodavac ili Fond za zdravstveno osiguranje. Posebnu zabunu stvara i činjenica da pravila nisu ista u svim slučajevima, drugačije je kod povrede na radu, bolesti ili nege deteta, piše eKapija. 

Direktorka računovodstvene agencije PSK doo Gordana Aritonović istakla je da se osnov za obračun uzima iz prethodnih 12 meseci, dok procenat isplate zavisi od razloga bolovanja.

– Ukoliko je privremena sprečenost nastala zbog održavanja trudnoće, profesionalne bolesti ili povrede na radu, zaposleni prima 100 odsto prosečne zarade. Isto važi i za slučajeve kada je zaposleni davalac organa ili kada odsustvuje radi nege deteta do 18 godina kod težih oboljenja. U slučaju bolesti ili povrede van rada, kao i odsustva radi nege deteta starijeg od 3 godine ili člana porodice, procenat pada na 65 procenata – objasnila je Aritonović.

Dodala je da naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade.

– Zakon jasno propisuje da zaposleni tokom bolovanja nikada ne može primiti manje od zakonskog minimuma. To znači da, ukoliko je prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci manja od minimalne zarade u mesecu za koji se obračunava bolovanje, poslodavac je u obavezi da isplati najmanje u visini minimalne zarade. Na taj način se obezbeđuje da zaposleni tokom bolovanja nikada ne primi naknadu manju od zakonskog minimuma – navela je sagovornica eKapije..

Troškove prvih 30 dana bolovanja snosi poslodavac, dok duža odsustva prelaze na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Međutim, kod povrede na radu ili profesionalne bolesti pravila su drugačija.

– Izuzetak postoji u slučaju profesionalne bolesti ili povrede na radu – tada je poslodavac u obavezi da isplaćuje naknadu od prvog dana i to za ceo period trajanja privremene sprečenosti za rad. Na primer, ukoliko zaposleni odsustvuje 45 dana zbog obične bolesti, poslodavac će snositi troškove za prvih 30 dana, a preostalih 15 dana ide na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Međutim, ako se radi o povredi na radu, poslodavac plaća ceo period – svih 45 dana – kazala je Aritonović.

U slučaju da u toku korišćenja prava na naknadu zaposlenom prestane radni odnos, od dana prestanka radnog odnosa obavezu isplate preuzima obavezno zdravstveno osiguranje.

Zakoni propisuju da se povreda na putu do posla i nazad takođe tretira kao povreda na radu.

– Međutim, u praksi često nastaju nesigurnosti oko dokazivanja da je povreda nastala na “redovnom putu”, odnosno da li su ispunjene sve zakonske pretpostavke. Upravo tu dolazi do spornih situacija i dodatnih procedura, pa i do kašnjenja u ostvarivanju prava zaposlenog – pojasnila je.

Način oporezivanja i obračuna doprinosa, kako ističe, zavisi od toga kako poslodavac organizuje isplatu.

– Prvih 30 dana bolovanja, koji su na teret poslodavca, isplaćuju se redovno, zajedno sa ostalim zaradama, i podnose se kroz redovne poreske prijave. Kada bolovanje traje duže od 30 dana, postoje dve opcije. Poslodavac može da nastavi da isplaćuje naknadu iz svojih sredstava, pa da naknadno traži refundaciju od Fonda za zdravstveno osiguranje. Druga mogućnost je da poslodavac dostavi kompletnu dokumentaciju RFZO-u i sačeka da Fond izvrši uplatu za svaki mesec posebno, pa tek nakon toga obračuna i podnese poresku prijavu – rekla je Aritonović.

Dodala je da u praksi ova druga opcija je administrativno povoljnija za poslodavca, ali često stvara problem zaposlenima jer dolazi do kašnjenja. 

– Naime, zakonska obaveza je da se zarade, pa i naknade zarade, isplate do kraja tekućeg meseca za prethodni. Međutim, u pojedinim filijalama RFZO, kao što je slučaj u Novom Beogradu, na obradu dokumentacije i isplatu sredstava čeka se i po nekoliko meseci. To dovodi do zastoja u podnošenju poreske prijave i samim tim do kašnjenja u isplati naknade zaposlenom koji je na bolovanju – objasnila je ona.

Izvor: eKapija