Nema veze što je radni dan oko 13 časova, dovoljno je da grane prvo sunce, a da naši sugrađani pohitaju u bašte lokala po centru i uživaju u kafici i kuliranju. Fenomen koji strance koji nas posete ostavlja zabezeknutim, a naši ljudi ga odlično razumeju, ponavlja se svakog proleća.

Vreme je varljivo, pa su ovih dana jutra i večeri prohladne, ali sredina dana iziskuje skidanje suvišnih slojeva garderobe, pa su stanovnici Novog Sada zaista različito obučeni – od onih u zimskim jaknama, do onih koji su jedva čekali da se razgolite u kratke rukave ili, čak, bretele.

Sedenje na suncu nekima i nije toliko prijatno, pa su mnogi potražili sto u prijatnom hladu. Drugi, pak, baš žele da se osunčaju i dobiju prvu “farbu”.

Zmaj Jovina je uvek najživahnija, te u gotovo svakom kafiću ima gostiju, negde manje, a negde se ne može pronaći slobodan sto.

Određenim generacijama je još uvek gušt da uz kaficu listaju dnevne novine, dok je drugima poseban užitak da samo puste mozak na pašu i posmatraju prolaznike. U ovom gradu se, još uvek, može sresti neko ko ti je poznat, pa se redovno razmeni reč – dve.

Mame su izvele svoja čeda u kolicima i, ako imaju sreće da su mirna ili spavaju, mogu na miru da sprovedu partiju razgovora, a primetan je i lep broj stranih turista, koji se uvek rado pridruže Novosađanima u ispijanju pića u nekoj lepoj bašti.

I u porti su bašte pune sveta, nekome je ovo idealan kutak za pauzu od posla, ali ima i onih koji već misle na zaštitu od sunca i ne izlaze napolje bez šešira i tamnih naočara.

Njegoševa je puna mladih, mahom srednjoškolaca, u Laze Telečkog u ovo doba dana je prilično pusto, ali ima ko je i tu našao skrovište za beg od svakodnevice.

Prvo sunčanje u bašti “Atine” mnogima prija, dok je “Kafeterija” takođe jedno od omiljenih lokacija.

Bilo kako bilo, oni koji su u mogućnosti da uhvate trenutke bez stresa usred radnog dana, u ovom gradu to rado i čine. Izgleda da je svima dosta zatvorenog prostora i da su se Novosađani uželeli uživanja napolju.