U Novom Sadu se i dalje naveliko gradi, a u prizemlju svih zgrada, uobičajeno je da budu lokali od kojih oni na boljim lokacijama, po pravilu, rade “punom parom” dok na onim drugim, na manje prometnim i atraktivnim mestima, vrlo često vidimo nalepljene plakate sa informacijom da se prostor iznajmljuje ili prodaje.

Pojedini su se iz manje traženih tržnih centara preselili u one koji su popularniji, ali neki su zabravljeni već godinama, a prodavnice zauvek zatvorene. Ali, čak i na udarnim lokacijama, veliki broj lokala je sa katancem na vratima. O kvartovima poput Limana, Novog naselja, Detelinare, pa čak i Grbavice da i ne govorimo, jer tamo se u mnogim zgradama nalaze lokali koji su prazni već godinama.

Osim lokacije, veliki problem je i opšta besparica koju osećaju, i privrednici, i kupci. Iako se lavovski bore za opstanak, neki novosadski trgovci, zanatlije, ali i ugostitelji, jedan za drugim, nažalost, podižu bele zastavice, jer poslovanje često ne može da im pokrije ni najosnovnije troškove.
 

Samo na potezu od Futoške kroz Jevrejsku, do centra, pa preko Železničke, kako je reporter portala Moj Novi Sad izbrojao, ima tridesetak lokala koji “zjape” prazni. Statistika je još gora kada se uđe u mnogobrojne pasaže u centru gde se nalaze manji lokali u kojima su nekad bile smeštena zanatske radnjice i manji butici.

Tužne slike

Na pojedinim poslovnim prostorima se nalaze obaveštenja da je radnja premeštena, da su lokali u pripremi ili da se izdaju, odnosno, prodaju.

Ništa bolja situacija nije ni u TC “Baazar” koji je sablasno prazan, a čim se uđe primetno je da se tamo više ne nalazi ni parfimerija “Sephora” koja će se uskoro naći na novoj lokaciji u TC “Promenada”. Inače, pre dvadeset godina “Baazar” je bio jedna od prestižnijih destinacija za kupovinu, a danas se ovde svraća “slučajno”, a možda ni tada jer ni u toalet više ne može da se uđe.

Ni u podzemnom prolazu situacija nije puno bolja – ima dosta zatovrenih prodavnica, sa prašnjavim izlozima.

Nekada su Zmaj Jovina i Dunavska smatrane epicentrom kupovine i njihovi pasaži su u neko prošlo, srećnije vreme bili izuzetno traženi. Svako ko je u ono vreme hteo da se bavi bilo kojom delatnošću tada je tražio ulični lokal ili lokal u tim pasažima. Međutim, kako je krenula ekspanzija tržnih centara i njihovo poslovanje čini se da je potpuno prestalo interesovanje za uličnim i lokalima u pasažima i u strogom centru grada. Zbog toga je veliki broj lokala zatvoren i, kako saznajemo u agencijama za nekretnine, čak i nema  zainteresovanih za njihovo iznajmljivanje.

Cene iznajmljivanja poslovnih prostora

Čini se da više i ne postoji velika razlika u ceni kada je u pitanju izdavanje lokala na raznim lokacijama u gradu.Tako, primera radi, ulični lokal na Bulevaru oslobođenja od 28 kvadrata izdaje se za 1.000 evra, za lokal na Detelinari od 100 kvadrata traže 600 evra, lokali na Telepu mogu da se nađu po ceni od 300 evra, a za lokal u Jevrejskoj u pasažu od 15 metara kvadratnih vlasnici traže 230 evra. Na Limanu 2 se izdaje kompletno namešten restoran sa baštom, a mesečni zakup je 1.500 evra. 

– Dve decenije sam preduzetnica. Međutim, sve je gore i gore, a posebno od kada su počeli da se otvaraju tržni centri gde se svakodnevno organizuju akcije i sniženja, pa su se i Novosađani preorjentisali na tamošnju kupovini. Snižavala sam cene, ali ni to nije dalo efekta. Nema se para, ljudi samo gledaju robu, a retko ko hoće i da kupi nešto – priča Slađana.

I Dušanka i njen suprug morali su da otkažu zakup za jedan lokal na Limanu gde su držali kafić. Ona kaže da je cena na mesečnom nivou bila popriličnno jaka za taj deo grada i da, jednostavno, više nije videla računicu.

– Dok platimo za nas i radnike poreze i doprinose, pa dok nabavimo robu i platimo zakup i komunalije srećni smo ukoliko smo na pozitivnoj nuli i zato smo rešili da je bolje da otkažemo zakup, nego da smo svaki mesec pod stresom – kaže ova Novosađanka.

Najpopularnije lokacije

Inače, trenutno su najatraktivniji “Promenada” i “BIG”, a kao razlog posećenosti ovih mesta Novosađani navode da, sem mnogo većeg izbora garderobe, ovi tržni centri predstavljaju i mesta zabave. Tu se nalaze restorani, igraonice u kojima se mogu ostaviti deca dok roditelji kupuju, kao i drugi mnogobrojni zabavni sadržaji.