Na vebinaru “Godinu dana kasnije: Sloboda medija i bezbednost novinara i novinarki u Srbiji”, koji je danas organizovao Media Freedom Rapid Response, novinari i medijski stručnjaci ocenili su da je posle urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. i talasa protestа usledio oštar odgovor vlast i – praćen porastom nasilja nad reporterima, političkim pritiscima i kontrolom informacija.

Vebinar je ponudio pregled stanja na terenu kroz svedočenja novinara iz nacionalnih i lokalnih redakcija. Govornici su ukazali da se bezbednosni rizici i institucionalni pritisci prepliću sa ekonomskom neizvesnošću medija, posebno onih nezavisnih i lokalnih, piše NUNS.

– Događaji od 1. novembra prošle godine promenili su lice Srbije. U Srbiji trenutno nemamo nezavisne institucije, sve zavisi od volje jednog čoveka i odluka vladajuće partije – rekla je frilens novinarka iz Novog Sada Nataša Kovačev, podsećajući da su studenti blokirali fakultete sa zahtevom da institucije počnu da rade u javnom interesu.

Кako je navela, izveštavanje je postalo neizvesnije: skupovi koji počinju mirno “mogu da se završe policijskom brutalnošću prema studentima, građanima, ali i novinarima”. Komemorativno okupljanje u Novom Sadu ove subote završeno je sat ranije “zbog procenjenih bezbednosnih rizika”.

Kovačev je opisala i “krizne” uslove rada, navodeći primer protesta 5. septembra ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu: “Nikada nisam videla toliko suzavca. Dva novinara su napadnuta iako su imali akreditacije i prsluke sa oznakom ‘press’.”

Dodala je i da nezavisne redakcije često ne dobijaju pozive na događaje, a na terenu se suočavaju sa uvredama, etiketiranjem i izbacivanjem iz institucija.

Da je pritisak sistemski, ocenio je i međunarodni urednik N1 Dušan Mlađenović, koji je ukazao na duboku medijsku polarizaciju: “Nezavisni mediji svakodnevno i fer pokrivaju proteste, dok provladini – koji čine oko 95% scene – preuzimaju narativ vlasti i demonstrante nazivaju ‘teroristima’ i organizatorima ‘obojene revolucije’.”

Podsetio je na nalaze evropskih institucija o neravnopravnoj zastupljenosti političkih aktera u etru i na kampanje diskreditacije usmerene ka N1 i Novoj: “Brendirani smo kao teroristi, strani agenti i plaćenici – od najviših državnih funkcionera.”

Mlađenović je govorio i o vlasničko-političkim pritiscima koji stvaraju egzistencijalnu neizvesnost u redakcijama: “Dolazimo na posao ne znajući da li ćemo sutra uopšte dolaziti.” Kako je naveo, pritisci su “politički i finansijski”, a terenske ekipe su “fizički i emocionalno iscrpljene”.

O ranjivosti lokalnih medija svedočila je urednica portala In Medija iz Inđije Verica Marinčić.

– Nas dvoje smo u redakciji i od početka imamo problem sa lokalnom vlašću. Ne pozivaju nas na događaje; umesto toga stižu kritike, pretnje i, povremeno, napadi – rekla je.

Dodala je da su se pritisci pojačali kada se ime redakcije našlo na listama u kontekstu navodnog “srpskog Majdana” 1. novembra: “U javnosti smo targetirani kao ‘teroristi’.” Prema njenim rečima, u Inđiji postoji 16 medija, “ali niko nije na našoj strani; provladini dobijaju novac iz javnih budžeta”. Policija je “ljubazna, ali ništa više od toga”, a razgovori sa donatorima i predstavnicima EU “ostaju na nivou reči”.

Govornici su ocenili da Stalna radna grupa za bezbednost novinara postoji, ali nema vidljive rezultate. Komunikacija između predstavnika novinara, tužilaštva, pravosuđa i policije je otežana, a nekažnjivost napada ostaje pravilo: “Mali broj slučajeva stiže do suda, a još manje se okonča u korist novinara”, navedeno je na vebinaru – što, kako kažu, obeshrabruje žrtve da uopšte prijavljuju napade.

U međunarodnom kontekstu, učesnici su podsetili na najnoviji izveštaj Evropske komisije, u kojem se politički i ekonomski uticaj na medije – uključujući uređivačku politiku RTS-a – ocenjuje kao “ozbiljna zabrinutost”. Preporuke se odnose na doslednu primenu novih medijskih zakona “u slovu i duhu”, jačanje nezavisnosti medijskog regulatora, usklađivanje sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA), obustavu verbalnih napada najviših zvaničnika na novinare i brzo procesuiranje pretnji i nasilja. U dokumentu se, prema navodima učesnika, detaljno pominje i slučaj N1.

Zaključno, učesnici vebinara poručili su da je uz geopolitičke teme podjednako važno sagledati “mikro nivo” – svakodnevni život i rad novinara u Srbiji.

– Moramo da izdržimo i nastavimo da radimo – poruka je sa skupa, uz apel institucijama da obezbede uslove za bezbedan i nezavisan rad medija.