Finski psiholozi sproveli su istraživanje i razvili skalu za precizno merenje koliko su ljudi “ojađeni” nakon što dobiju štene.

Oni su primenili tu skalu na oko 2.000 ljudi koji su imali pse koji su svakako u jednom trenutku bili štenci.

Istraživanje je otkrilo da je 45 odsto ispitanika značajno ojađeno zbog svog šteneta, a najčešći efekti su anksioznost, frustracija i umor.

Među tom grupom, “20,3 odsto je izjavilo da su ova osećanja trajala manje od mesec dana, 31,0 odsto je prijavilo trajanje od jednog do pet meseci, 29 odsto je iskusilo osećanja koja su trajala od pola godine do godinu dana, a 19,3 odsto je izjavilo da su ta osećanja trajala više od godinu dana”.

Rebeka Votson je u svom videu “Nauka o štencima” ispričala da je svoje štene, koje je,uzela na predlog svog psihijatra, bukvalno pojelo vrata, nesumnjivo izazvalo anksioznost, frustraciju i umor o kojima se govori u studiji. Međutim, odgovornost da se brine o njemu održala ju je u životu, prenosi Danas.

– Usvojila sam svoje prvo štene kada sam se borila sa teškom depresijom i bilo je savršeno. U kući se dogodilo jedan neprijatan događaj, štene je pojelo jednu stvar. Nažalost, u pitanju je bio ček, koji do danas nije zamenjen, ali ipak  je to bilo dobro štene i još uvek jeste, izvor čiste radosti, iako više nije štene – objasnila je ona .

Naredne godine usvojila je prijatelja za svog psa, sedmomesečno štene koje se ponašalo kao da nikada ranije nije živelo u kući.

– Bile su mi potrebne godine i godine. Bilo je iscrpljujuće i frustrirajuće. Sve sam rešavala manjim tepisima koji mogu da se peru u mašini. Ali uprkos svemu tome, njegov ukupan uticaj na moj život je bio izuzetno pozitivan, i ne bih ga se odrekla ni za šta na svetu – rekla je ona.

Votson je konstatovala i da je ova informacija podsetnik da ima dosta starijih pasa koji traže dom.