Kraj zimskog perioda i dolazak proleća predstavljaju jedan od biološki najzahtevnijih perioda za ljudski organizam.

Kako je za portal N1 objasnila dipl. nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma, “u kliničkoj dijetetici ovaj period se posmatra kao faza naglašenog metaboličkog stresa tokom koje organizam mora da se adaptira na velike promene u količini sunčeve svetlosti, temperaturi i dostupnosti makro i mikronutrijenata”.

– Na našem podneblju, ovaj fiziološki izazov se dodatno komplikuje jer se često preklapa sa dugotrajnim pravoslavnim Vaskršnjim postom – restriktivnim režimom u ishrani koji obiluje zdravim biljnim vlaknima, ali donosi različite nutritivne izazove. Kao nutricionista dijetetičar, često se u savetovalištu za ishranu susrećem sa pacijentima koji se na proleće žale na hroničan umor, pad imuniteta ili digestivne tegobe nakon praznika – kaže Tišma.

Kako je navela, prelazak iz zime u proleće nosi sa sobom iscrpljenost telesnih depoa specifičnih mikronutrijenata.

– Najdominantniji deficiti obuhvataju vitamin D, vitamin B12, kalcijum, gvožđe – istakla je sagovornica N1.

Takođe je objasnila da kada se govori o nedostatku vitamina D među populacijom, konkretno u Srbiji, studije pokazuju da čak 64 odsto pacijenata ima ozbiljan deficit vitamina D na kraju zime, a kod mladih žena taj procenat ide i do 90 odsto.

– Niske koncentracije vitamina D usko su povezane sa hroničnim upalnim stanjima koja se najčešće javljaju usled povišene telesne mase i usled pušenja – kazala je ona.

Tišma je dodala da je nastanak deficita vitamina D i geografski uslovljen.

– Pošto ga naša koža sintetiše pod suncem, na našoj geografskoj širini tokom zime ugao sunčevih zraka je takav da atmosfera blokira UVB zrake. Sinteza se praktično ne dešava a zalihe iz leta se potroše za oko 20 dana – objasnila je ona.

Kada se na to doda post, dodala je, u trajanju od četrdeset i više dana, koji isključuje ribu, žumance i mleko, telo zapada u hipovitaminozu.

Što se tiče nedostatka vitamina B12, Tišma ističe da bi trebalo imati u vidu da je varenje i apsorpcija vitamina B12 jedan od najkompleksnijih procesa i zahteva specifične proteine u želucu, a kako se B12 prirodno nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla (meso, riba, perad, jaja, mlečni proizvodi, goveđa jetra), dugotrajni post neminovno vodi ka smanjenju njegovog nivoa u krvi.

– Mnoge osobe koje se hrane veganski ili poste duže vreme mogu imati “normalan” nalaz vitamina B12 u krvi, ali to ne znači da ga zaista imaju dovoljno u ćelijama – istakla je ona.

Do zabune dolazi, objašnjava, zato što standardna analiza meri ukupan vitamin B12, ali ne razlikuje njegov aktivni oblik koji telo može stvarno da iskoristi za važne funkcije.

Tišma ukazuje da je dodatni problem to što biljna ishrana sadrži dosta folne kiseline, koja može u krvi prikriti znake nedostatka B12, dok se oštećenja nerava i dalje razvijaju.

Za tačnu procenu statusa vitamina B12 potrebno je uraditi i preciznije analize.

– Što se tiče gvožđa, iako biljna ishrana (spanać, mahunarke) može biti bogata ovim mineralom, to gvožđe je u ne-hem obliku. Ono je čvrsto vezano sa fitinskom kiselinom i taninima iz biljne hrane zbog čega mu je bioraspoloživost, odnosno stepen apsorpcije u crevima znatno manje u poređenju sa hem gvožđem koje se nalazi u namirnicama životinjskog porekla – kazala je Tišma.

Kad je u pitaju kalcijum, Tišma podseća da je on osnovni mineral koji gradi kosti, ali, kaže ona, da bi uopšte ušao iz hrane u krv potreban mu je vitamin D.

– D vitamin pomaže da se kalcijum apsorbuje iz creva i da se ugradi u kosti. Ako nema dovoljno vitamina D, kao što je to slučaj u ovom periodu godine, kalcijum se slabije usvaja i organizam može početi da uzima kalcijum iz kostiju da bi održao normalan nivo u krvi. Ovom deficitu može pomoći i restrikcija mlečnih proizvoda tokom dugotrajnog posta – istakla je ona.

Ne preporučuje uzimanje suplemenata “na svoju ruku” bez laboratorijskih nalaza, posebno gvožđe koje može biti toksično.

– Gvožđe je najbolje nadoknaditi prirodno (meso i limunov sok uz spanać, zelenu salatu, koprivu) ukoliko se u krvi ne detektuje veći deficit – predložila je Tišma.

Što se tiče suplementacije vitaminom D3 kada je potvrđen deficit analizama iz krvi, Tišma kaže da se on uzima obavezno uz najveći i najmasniji obrok u danu (npr. uz jaje, maslinovo ulje, meso), jer se kao liposolubilan vitamin rastvara i apsorbuje samo u prisustvu masti.

– Apsorpciju vitamina B12 hrana ne ometa. No, ipak ga treba uzimati isključivo na prazan stomak, idealno 30 minuta pre obroka ili dva sata nakon njega – savetovala je ona.

Pre nego što kultivisano povrće stigne na trpeze, priroda nam nudi moćnu “super-hranu” za oporavak – koprivu i sremuš (divlji beli luk).

– Kopriva agresivno izvlači minerale iz tla i predstavlja riznicu gvožđa, vitamina C i kalcijuma, dok sremuš (koji i medvedi jedu nakon hibernacije) obiluje alicinom, moćnim jedinjenjem koje obara holesterol i čisti krvne sudove – dodala je Tišma.