U Srbiji na godišnjem nivou 28.000 ljudi pogodi moždani udar. Kako bi bilo moguće sprečavanje trajnog invaliditeta, ključno je da pacijent do adekvatne medicinske brige stigne tri sata od početka simptoma, kaže kardiolog, dr Sonja Blažić Ristić.

– Simptomi, oni koji su uobičajeni i koji su upadljivi, to su iznenadan slabost lica, iznenadni gubitak senzibiliteta ili motorike u ruci ili u nozi obavezno jednostrano,leva ili desna strana, iznenadno otežan govor, nemogućnost adekvatnog razumevanja, konfuzija, otežan hod, vrtoglavica, gubitak koordinacije. Naravno, može biti oštećenje vida na jednom ili na oba oka, ili to može biti jaka, neizdrživa glavobolja bez prepoznatog uzroka. Tako da, ukoliko se prepoznaju ovi simptomi od strane okoline ili samog pacijenta, treba odmah zvati Hitnu pomoć. Vreme je ključno i to znači da je svaka sekunda važna – kaže ona.

Dodaje i da je, ukoliko pacijent stigne do adekvatne medicinske brige tri sata od početka simptoma, moguće da se simptomi povuku i da se spreče trajni invaliditeti.

– Oporavak je krajnje individualan. Zavisi od vrste moždanog udara, od njegove masivnosti, od toga u kakvom je zdravstvenom stanju bila ta osoba, da li je mlađa, da li je starija, od brzine medicinske intervencije, od pravilnog pristupa rehabilitaciji, ukoliko osoba ipak dobro prođe. Ta pravilna rehabilitacija je jako važna i psihološka i motorička i logopedska i ona pruža nadu za mnogo bolji ishod – navodi doktorka Blažić Ristić.

Faktori rizika za moždani udar su, prema njenim rečima, vrlo slični faktorima rizika za srčana oboljenja.

– Povišen krvni pritisak je možda osnovni faktor rizika, potom srčane aritmije, šećerna bolest, gojaznost, nekretanje, stres, poremećaj disanja u toku spavanja kada ljudi ne dišu i jako pada koncentracija kiseonika. Ljudi koji imaju taj problem imaju višestruko veći rizik od moždanog udara u odnosu na drugu populaciju. Takođe i ljudi koji se leče od karcinoma ili su ga imali, svi onkološki pacijenti su u riziku od razvoja tromba – objašnjava ona.