Prosečne zarade mladih između 15 i 29 godina za 16 odsto su manje od opšteg proseka, a većina njih jedva sklapa kraj s krajem, stoji u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

Iz Beogradskog centra za ljudska prava navode da su mladi starosna grupa koja je u najvećem riziku od siromaštva. Mladi u Srbiji, u 2021. godini suočavali su se sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava, naročito prava na rad, obrazovanje, slobodu kretanja i mirnog okupljanja, a posebno u ostvarivanju prava na zdravlje u uslovima pandemije korona virusa. Takođe, kad su zaposleni, mladi imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, što nije zaposlenje, već rad van radnog odnosa.

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih ističe da, prema istraživanjima tog udruženja, više od 60 odsto mladih ne zarađuje uopšte. Ona ističe da na tu statistiku utiče i činjenica da se mnogi mladi i dalje školuju, ali i dalje je veliki broj njih koji niti rade, niti su u obrazovnom sistemu, prenosi Euronews.rs.

Upravo zbog malih plata i nemogućnosti da nađu posao, veliki broj mladih napušta Srbiju. Prema nekim procenama, na godišnjem nivou Srbiju napusti i do 50.000 građana. Mnogi od njih su mladi i obrazovani. Najčešće odlaze trajno i više se ne vraćaju u Srbiju.

‒ Institucije bi trebalo da budu odgovorne, da te osobe vrate u sistem, da im ponude nastavak školovanja ili da im obezbede radnu praksu. Mi u ovom trenutku i dalje nemamo zakon koji bi regulisao radne prakse na otvorenom tržištu što je veliki problem jer mladi ne mogu da steknu prvo radno iskustvo. Bilo bi što poželjnije da se tržište rada uskladi sa obrazovnim sistemom, pa da imamo manje problema kada mladi izađu na tržište. Znatno im je otežano i da se osamostale jer većina nema uslova za to, pre svega zbog visokih cena nekretnina i kirija. U ovom trenutku nema olakšica ili povlastica za mlade ‒ smatra Pejić.