Američka NASA i Evropska svemirska agencija (ESA) aktivno prate kretanje asteroida YR4, koji je nazvan “ubica gradova”, a nakon procene da su šanse da udari u zemlju udvostručene.

Naučnici su otkrili da je procenat verovatnoće sa 1,2 skočio na 2,2, dok je Međunarodna astronomska unija (IAU) proglasila asteroid “nivoom 3” na Torinskoj skali opasnosti, što ga čini jedinim čiji je nivo iznad nule.

“Procenat će varirati”

Procenjeno je da bi YR4 oslobodio energiju od nekoliko miliona tona TNT-a, a udar bi bio 150 puta snažniji od atomske bombe bačene na Hirošimu.

Iako proračuni izgledaju alarmantno, astronom i profesor planetarnih nauka Ričard Binzel sa Masačusetskog instituta tehnologije smatra da nema razloga za brigu.

– Možemo očekivati da će procenat verovatnoće varirati. Ovako se jednostavno odvijaju merenja naučnih podataka – kazao je.

Potencijalni rizik od udara

Drugi stručnjaci naglašavaju da šansa od 2,3 odsto za udar znači da postoji i šansa od 97,9 odsto da će YR4 potpuno promašiti Zemlju.

I dok sofisticirana tehnologija pomno prati kretanje najopasnijeg asteroida, oglasio se David Rankin, inženjer NASA na projektu Catalina Sky Survey Project, koji je izneo projekciju potencijalno ugroženih područja

Ukoliko YR4 ne promaši našu planetu, našao bi se u pojasu od severa Južne Amerike preko Tihog okeana do Južne Azije, Arapskog mora i Afrike.

Drugim rečima, u potencijalnoj opasnosti bile bi zemlje poput Indije, Pakistana, Bangladeša, Etiopije, Sudana, Nigerije, Kolumbije, Venecuele i Ekvadora, prenosi Dnevnik.rs.

Agencija NASA objašnjava da će stalna posmatranja orbite asteroida poboljšati razumevanje njegove “verovatnoće udara”. Pominje se i mogućnost da se YR4 skine sa liste opasnih asteroida, kao što je to bio slučaj i sa drugim “svemirskim stenama” u prošlosti.

– Kada nam se asteroid približi 2032. godine, naći će se oko 106.000 kilometara od Zemlje, što daje mnogo prostora da se izbegne najgori scenario – ističu stručnjaci.

Procenjuje se da je YR4 širok do 90 metara. Takve “svemirske stene” udare u našu planetu u proseku jednom na nekoliko hiljada godina, mogu da naprave značajnu štetu, ali ne i razaranje kao u doba dinosaurusa, navodi se.