Na štandu Republike Srbije u okviru 25. Međunarodnog salona knjige koji se održava od 19. do 22. aprila u Budimpešti, priređen je program posvećen radu Matice srpske.

Predstavljajući Novi Sad, koji je ujedno i sedište te najstarije književne, kulturne i naučne institucije srpskog naroda, gradonačelnik Miloš Vučević je istakao da je Novi Sad danas jedna velika kuća brojnih naroda i religija, različitih jezika i kultura, grad koji neguje suživot u razumevanju i saradnji.

– Mi smo takvu kulturu života i suživota nasledili od naših predaka, i godinama je samo unapređujemo. Ako zavirimo u istoriju, i krenemo tragovima srpstva, doći ćemo do ovog mesta gde smo danas. Upravo su iz Pešte u Novi Sad “preseljene” neke od najstarijih kulturnih institucija srpskog naroda, poput Matice srpske. Zanimljivo je podsetiti da je još Vuk Karadžić 1817. godine rekao o Novom Sadu da je “najveće srpsko opščenstvo u svijetu”, znajući da su u to vreme većinu stanovništva činili Srbi, a imali su i najveći broj učenih ljudi. U ono vreme krem srpskog kulturnog miljea se iz Budima, Pešte i Sentandreje pomera na jug, a zadržava se oko polovine XIX veka u Novom Sadu, i to na duže vreme, i upravo tada naš grad dobija naziv “Srpska Atina” – rekao je Vučević.

Matica srpska, kao najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda osnovana je u Pešti 1826. godine. Njena uloga u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini je nemerljiva. Ona i danas sa svojom bibliotekom, galerijom, letopisom, čini stub naše kulturne scene i ponos srpske kulture.

– Najmanje što mi, kao lokalna samouprava, možemo da učinimo jeste da im stalno pružamo snažnu podršku, srećni što se nalazimo pod istim krovom – pod novosadskim krovom. I ono što je meni posebno važno da istaknem ovom prilikom jeste da je u razvoj cele Matice, svih ovih godina, decenija, pa i vekova, ugrađena ogromna energija mnogih ljudi, pametnih, kreativnih, posebnog umetničkog senzibiliteta, i nadasve vrednih ljudi – istakao je Vučević.

On je dodao da borba za našu kulturu i za njeno mesto među evropskim narodima još uvek traje jednakim žarom, i naglasio da je upravo to učinilo da Novi Sad pobedi u borbi za titulu Evropska prestonica kulture za 2021. godinu.

– To je velika šansa za naš grad, ali i za celu našu državu, jer je u pitanju projekat od nacionalnog značaja. I mi sada užurbano radimo na pripremi za njegovu realizaciju. Kroz brojne programe u okviru Evropske prestonice kulture 2021, pokazaćemo da u našem gradu multikulturalizam nije na nivou višejezične administracije, ili tabli sa natpisima ulica, već da su različite kulture same po sebi autonomne i ravnopravne, i da mi nikada ne govorimo o malim i velikim kulturama, već samo o specifičnim kulturama. I u tom pravcu dalje razvijamo život Novog Sada, grada koji poslednjih godina napreduje u svakom segmentu života – zaključio je gradonačelnik i pozvao prisutne da dođu u Novi Sad kako bi se i sami uverili u to, ali i videli bogatstvo koje se u Novom Sadu čuva zahvaljujući Matici srpskoj.

U programu posvećenom predstavljanju rada Matice srpske učestvovali su predsednik te ustanove prof.dr Dragan Stanić, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski i sekretar Redakcije Letopisa Matice srpske dr Svetlana Milašinović. Prisutnima je predstavljena i Fondacija Novi Sad 2021 – Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2021. godine.