Ljubiša Jojić je mnogima poznat kao gitarista i vokalista benda Hton, ali on, takođe, svoje eksperimentalne ideje i zvukove prenosi i svim zainteresovanim generacijama kroz individualne i grupne časove.

– Veza s Novim Sadom počela je upisom na Filozofski fakultet, odsek istorija. Na početku studija sam bio na relaciji Bačka Topola-Novi Sad, međutim, svake godine sam sve duže i duže ostajao ovde, i poslednjih osam godina živim u prestonici Vojvodine i oplemenjujem ljude – i one koji slušaju, i one koji sviraju, kaže Ljubiša Jojić. 

– Desilo mi se toliko različitih, lepih iskustava posle kojih sam svakako bogatija osoba. Najlepše iskustvo mi je, ipak, osnivanje autorskog benda Hton, u kome sviram već 11 godina, kao i nastupi na par mesta i manifestacija u Vojvodini.

– Kada znaš zašto želiš da se baviš muzikom, onda moraš i da naučiš svirati instrument koji si izabrao, a to je etapa koja traje non-stop i pomoću koje ti razvijaš vlastiti muzički identitet. Počeo sam sa tamburaškim čelom i akustičnom gitarom, pa sam svirao kontrabas i basprim u orkestru, danas sviram električnu i bas gitaru (a od nedavno sam počeo da se zanimam i za bubnjeve) u autorskom bendu Hton, ali i prenosim drugima svoje muzičko znanje i iskustvo, kroz pojedinačne i grupne časove, navodi naš sagovornik.

– Časovi se najčešće odvijaju na relaciji “jedan na jedan” (profesor-učenik), ali sam bio i u situaciji “jedan na 25” dok sam vodio besplatne radionice kako u Novom Sadu, tako i u Subotici. Probajte da pričate sa 25 ljudi odjednom. Teško je. Sad zamislite da 25 osoba drži gitare i svaka je na različitom nivou muzičkog obrazovanja i svima se treba posvetiti. Imam sve više i više obaveza usmerenih ka muzičkoj edukaciji, ali dobro se organizujem i sve uspešno savlađujem, kaže na kraju Ljubiša Jojić.