Po završetku Prirodno-matematičkog fakulteta shvatila je da se njeni snovi o radu u velikim industrijskim sistemima, u zemlji poput Srbije, neće ostvariti. Nakon desetak godina bezuspešnog traganja za poslom u struci, relativnu sigurnost je našla kao prosvetni radnik. Da bi porodicu dodatno obezbedila, naša današnja sagovornica iskoristila je ono zbog čega se i školovala – profesionalno znanje.

Erveheja Martinović rođena je 1975. godine. Diplomirani je hemičar i radi kao nastavnik u Srednjoj saobraćajnoj školi. Pored posla u prosveti, već osam godina  sama proizvodi i prodaje prirodnu kozmetiku. Član je udruženja “Kreativke-NS”, udata je i ima dva sina.

– Nakon završetka fakulteta deset godina sam radila po raznim buticima. U mnogim školama sam radila na zamenama. Pre četiri godine su me primili na određeno u srednjoj saobraćajnoj školi. Zbog ljubavi prema hemiji, ali pre svega i zbog teške finansijske situacije počela sam da pravim prirodne kozmetičke preparate – objašnjava Martinovićeva i nastavlja: – Na poslu nemam uslove da se bavim laboratorijskim radom, a ja obožavam da mućkam. Mnogi poznanici me pitaju kako mogu da volim hemiju, ali ja je jednostavno obožavam – iskrena je Erveheja.

Kod kuće je od jedne prostorije napravila sebi laboratoriju. Često u šali kaže da tamo izigrava profesora Baltazara. Mnoge mušterije su joj lojalne i  redovno se vraćaju zbog njenih kvalitetnih sapuna, krema, melema, losiona za telo, kupki i dezodoransa.

– Srećom, porodica me podržava. Suprugu je drago, kaže da na ovaj način koristim znanje stečeno tokom studija. Član sam udruženja kreativaca i rukotvoraca “Kreativke NS” i preko njih obavljam sve poslove vezane za kozmetiku. Imam štand na svim gradskim manifestacijama gde prodajem svoje proizvode. Za reklamiranje i za porudžbine često koristim društvenu mrežu Fejsbuk, odnosno moju stranicu Ela prirodna kozmetika. Pored posla u prosveti, ova dodatna zarada mojoj porodici donekle pruža neku sigurnost – kaže Erveheja Martinović.

Sagovornica portala mojnovisad.com tvrdi da voli svoje nastavničko zvanje. Predavanja i rad s decom je ispunjavaju.

– Moji učenici znaju da pravim preparate i nedavno smo zajednički organizovali humanitarnu akciju za Teodoru Milić koja je obolela od leukemije. Napravili smo 600 sapuna koje smo kasnije prodali, a novac smo uplatili za Teodorino lečenje – kaže na kraju Martinovićeva