Učestalije bavljenje sportom učenika, posebno na časovima fizičkog vaspitanja, direktno bi uticalo na pravilniji razvoj mladih, u poslednje vreme zagledanih u kompjutere i telefone, i doprinelo zdravijoj naciji.

To potvđuju i nadležni u oblasti sporta i omladine u gradu i bezrezervno podržavaju ideju da broj časova fizičkog vaspitanja, svakako u skladu sa odlukama resornih ministarstava, bude uvećan.

– Kada je reč o bavljenju sportom mladih, uvek kažem da, naravno, povećati fizičke aktivnosti koliko je to moguće – ističe Ognjen Cvjetićanin, član Gradskog veća zadužen sa sport i omladinu, inače bivši sportista i dodaje da podržava fizičke aktivnosti “s obzirom na to da živimo u vremenu modernih tehnologija pa je deci sve manje vremena za igru, što utiče na pravilan razvoj. Upravo u tom periodu potrebno je usmereno fizičko vežbanje uz nadzor nastavnika”. 

Prema rečima Gorana Stevanovića, direktora osnovne škole “Jovan Popović”, koji je član Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, inicijativa za svakodnevne fizičke aktivnosti potekla je upravo od nastavnika tog predmeta. Osnova je potražena u rezultatima istraživanja Svetske zdravstvene organizacije po kom su uočeni deformiteti stopala i kičme kod učenika.

– Kod nas se fizičko radi tri puta nedeljno, a preporuka je svakodnevno – kaže Stevanović i napominje:

– Problem je u fondu časova učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja koji bi trebalo da uže sarađuju i da, ne remetivši zakon, usklade raspored rada sa decom na prelasku iz nižih u više razrede. Suština je da strunjaci, nastavnici, uz učitelje rade sa decom i u nižim razredima kako bi zavoleli sport u startu i kasnije održavali.

Svih 35 osnovnih škola u Novom Sadu imaju sale za fizičko, a “Jovan Popović”, “Veljko Vlahović” i “Vuk Karadžić” učestvuju u pilot-projektu jednosmernog rada, po kom učenici posle nastave ostaju u školi i bave se vannastavnim aktivnostima do 16 časova, do kada su im roditelji na poslu.

– Tu ima prostora za radne aktivnosti i, svakako, za sportske sekcije – kaže Stevanović.