Superćelijske oluje koje su u više naleta pogodile region tokom ovog leta nanele su ogromnu štetu, ne samo na građevinama i infrastrukturi, već i prirodnim bogatstvima Srbije. Najviše su stradale vojvođanske šume, a stručnjaci navode da će za obnovu i vraćanje funkcije šumskog ekosistema biti potrebne decenije.

Stabla koja nije vetar uspeo da polomi, savijao je do zemlje, pa će u oba slučaja, uništeno drveće morati da ide na prevremenu seču. Ukupno 1.300 hektara pod topolama, odnosno blizu pola miliona stabala u Južnoj Bačkoj i oko 100.000 kubika hrastove šume u Sremu, što će “Vojvodinašume” koštati oko 16 miliona evra.

Obnova devastiranih površina će, prema rečima stručnjaka, trajati decenijama. Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj “Vojvodinašuma” Marko Marinković za Euronews Srbija kaže da će sanacija šuma biti sprovođena u dva dela. 

– U prvoj fazi ćemo da iskoristimo drvnu zapreminu da ne propadne u šumi i da ne proizvede neke nove bolesti, jer je to štetno za šumu i u ekoloskom i u ekonomskom smislu, to je prvi deo sanacije. Drugi deo sanacije je pošumljavanje površina. Taj operativni deo sanacije će da traje tri do četiri godine, a što se tiče šume u pravom smislu za topolu je potrebno 15 do 20 godina, a za hrast i mnogo više jer on živi i do 200 godina – kaže Marinković.

Tijana Jakovljević, asistentkinja na Geografskom fakultet, za Euronews Srbija pojašnjava da je iznošenje stabala koja su oborena važno sprovesti što pre zbog razvoja patogenih organizama.

– Ona stabla koja su doživela stres podložnija su napadu patogena, tako da je potrebno pogledati i ona stabla koja i dalje stoje, ali ih je možda potrebno ukloniti da ne bi bilo izloženo patogenu – kaže ona.

Dodaje i da šume topole, posebno brzorastućih vrsta, mogu da porastu i za 5-6 godina, ali da je hrastu potrebno više vremena i da se tu govori o decenijama.

Asistentkinja na Geografskom fakultetu kaže da su šume važne u borbi protiv klimatskih promena zbog skladištenja ugljendioksida i prečišćavanja vazduha, ali da su posebno bitne u kontekstu ekstremnih vremenskih uslova.

– Usled ovih toplotnih talasa koje smo imali šumski ekosistemi stvaraju neku vrstu mikroklimatskih uslova i uvek nam je u šumi prijatnije. Dobar primer za to je subsaharska Afrika gde se pošumljavanjem sprečava dalje širenje Sahare ka jugu. Pošumljavanjem do te mere menjaju klimatske uslove i vlažnost da omogućavaju u tom prostoru čak i poljoprivredne aktivnosti – objašnjava ona. 

Jakovljević navodi i značaj šuma kada su i druge vremenske nepogode u pitanju, poput kiša.

– Ukoliko imamo intenzivnije padavine šume tu vodu apsorbuju i sporiji je odaju, ublažavajući bujične tokove. Na taj način nas štiti i od bujičnih nepogoda i od erozije zemljišta – kaže ona.