Najskuplja oranica ove godine, prodata je u Kaću za milion i po evra, više od 750.000 evra po hektaru, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.

Iako ovo nije usamljen slučaj, godinama njive u Kaću dostižu rekordne cene. Kać je privukao pre pet godina velike kupce zemljišta, koji su pre ostalih imali informaciju gde će biti industrijska zona, a zatim su počeli da kupuju zemlju.

− Dobijalo se 30, 40 do 100 hiljada evra po jutru, i to je bilo pre pet, šest godina kada je zemlja u Kaću bila sedam, osam hiljada evra jutro. Posle toga se sve promenilo. Prvo je poljoprivredna zemlja skočila na 17, 18 hiljada evra katastarsko jutro, i nema je u opticaju. Zatim, kada su napravljene te fabrike, samim vlasnicima je zafalilo zemlje. Onda su oni počeli da daju milionske iznose za hektar zemlje, a zemlja je postala nedostupna za poljoprivrednu proizvodnju. Više seljaci ne mogu da kupe zemlju, jer je preskupa, a sama vrednost i isplativost investicije se meri na 40 do 50 godina − rekao je Dimitrije Ninkov, poljoprivrednik iz Kaća.

Iako se u javnosti stvara privid skupe vojvođanske zemlje, takvo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju nije ekonomski isplativo. Takve cene pojavljuju se samo u slučajevima kada se zna da će zemljište promeniti namenu, prenosi RTS.

Gordan Lemajić, direktor agencije za promet imovine smatra, da kada bi toliko koštalo zemljište onda zemljoradnici ne bi na njemu zaradili ni za sto godina.

− U Srbiji, svake godine se smanji poljoprivredno zemljište za 25.000 hektara, zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba. Te površine se nikada ne mogu nadoknaditi, a mi smo to zemljište samo pozajmili od budućih generacija − naveo je Branislav Gulag, agrarni analitičar.