Ove godine, letnje računanje vremena trajaće od 31. marta do 27. oktobra. To znači da ćemo u noći između 30. i 31. marta pomeriti kazaljke na časovnicima sa 2 na 3 sata.

Ove godine letnje računanje vremena kreće od 31. marta, te noći će se spavati kraće, ali će naredni dan biti duži.

Letnje računanje vremena je u Srbiji uvedeno 27. marta 1983. godine, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.  

Pomeranje vremena može da “izbaci” naše telesne satove iz usklađenog ritma.

Pomeranje sata utiče na cirkadijalne ritmove tela – fizičke, mentalne kao i promene ponašanja. Naša tela očekuju da se određene stvari dogode u određeno vreme u toku dana (poput spavanja, buđenja i jedenja) na osnovu sunčevih signala i toga što radite te stvari iznova i iznova u isto vreme svakog dana.

Kada promenite tu rutinu, čak i za sat vremena, vaši cirkadijalni ritmovi se blago poništavaju. Tačnije, cirkadijalni ritmovi postaju blago neusklađeni u odnosu na vreme na satu, što može da odbaci vreme nekoliko dnevnih procesa koji se dešavaju u telu (kao što su san, varenje i kardiovaskularno funkcionisanje), piše Srbija Danas.

Doktor Dragan Hrnčić, profesor Medicinskog fakulteta u Beograd, gostujući svojevremeno u Jutarnjem programu, objasnio je uticaj pomeranja sata na rad srca.

– Na dan pomeranja sata i posle prelaska na letnje računanje vremena, postoji značajno veća incidencija infarkta miokarda i atrijalne fibrilacije. Pomeranje sata dovodi i do pada koncentracije, do povećanog broja saobraćajnih nesreća, jer zbog tog ukradenog sata nama se smanjuje kvalitet sna. Prelaskom na letnje vreme, mi se noću izlažemo jednom dodatnom satu svetlosti, dodatno odlažemo produkciju melatonina, glavnog hormona koji telo proizvodi preko noći, on se preko dana ne luči. A upravo je melatonin odgovoran za kvalitet sna – rekao je lekar. 

Izvor: Srbija Danas