Da bi se osoba oslobodila zavisnosti od šećera najbitnije je, ujedno i najteže, da prestane da jede i pije slatko najmanje četiri do pet dana. Čim se unese šećer u bilo kojem obliku, poželi se još više, što je kao kada se vatra gasi benzinom. Tek kada se razbije magični krug želje za slatkim, može ali i ne mora da se unese slatko u veoma malim količinama. Takođe, bitno je da se napravi strategija.

Potrebno je saznati više o tome koliko je bitno da se smanji unos rafinisanog šećera. Činjenice o šećeru mogu lako da se pronađu na internetu, a ponavlja se sintagma da je jedan od četiri „bele smrti” (uz brašno, so i mast).

Drugi korak jeste da se ukloni uzrok iskušenja. Slatkiši i sve slatko iz špajza, fioka i tajnih mesta po kući, mora da se ukloni. Ne ukazujemo da u ovo vreme krize treba da se baca hrana. Naprotiv. Može samo da se stavi van domašaja ili da se razdeli.

Bitno je i da se zavarava mozak. Umesto jedenja kolača treba raditi nešto drugo, treba naći novu naviku kojom će se eliminisati stara. Treba razmisliti i planirati. Kod mnogih osoba unos slatkiša je vezan za nešto, da li je to doba dana, određeno mesto ili događaj (gledanje televizije). Kada se ta veza prekine, smanjiće se i količina unošenja slatkog u organizam. Na primer, treba promeniti put od kuće, i izbeći prolazak pored pekare ili poslastičarnice. Ako se ide na slavu, treba otići pre posluženja kolača ili doći već kada su oni posluženi.

Ako se uz ručak pije neki slatki napitak, treba ga zameniti mineralnom ili negaziranom vodom. Kolač treba zameniti voćem – jabukom ili pomorandžom. Ako je osoba gladna, treba da izbegne hranu bogatu kompleksnim ugljenim hidratima (šećerima), jer masna hrana (zdrave masnoće) bogata belančevinama sasvim lepo može da utoli glad (npr. neslan kikiriki).

Posle mesec i po do dva meseca zavisnost od šećera bi trebalo da postane prošlost. Za sve to vreme osoba se preispituje zašto je uopšte volela slatko. Da li je to zato što svi vole slatko, zbog nekih okolnosti ili možda zato što voli da se nagradi? Ako je ovo poslednje, treba da se nagradi nečim zdravijim. Kada se osoba rešila zavisnosti, ukus za slatko može da se promeni, pa tako nekada omiljeno piće ili kolač mogu da budu preslatki. Umerenost u svemu je osnovni cilj pravilne ishrane, pa i u kolačima.

Izvor: Politika (Jasna Vujičić, nutricionista)