Na 45 lokacija u novosadskom Starom gradu, prethodna tri četvrtka pušteno je ukupno 300.000 sterilisanih muških jedinki azijskog tigrastog komarca (ATK)…

Ekipa od desetak profesora, saradnika i studenata Poljoprivrednog fakulteta koja se godinama bavi istraživanjem faune, bioekologije i ekološki prihvatljivim merama suzbijanja komaraca nastavila je prošlogodišnja istraživanja vezana za mogućnosti primene tehnike sterilnih insekata u borbi protiv  azijskog tigrastog komarca, invazivne vrste koja se odomaćila u našim krajevima od 2019. godine.

Sterilisani mužjaci se transportuju iz Italije, gde se masovno gaje i sterilišu gama ili rendgen zracima i odmah po dolasku u Novi Sad prebacuju se u plastične kantice sa po 1.000 komaraca koje se postavljaju na unapred određenim lokacijam – u dvorištima kuća, stambenih zgrada, prodavnica, na ulicama… sa ciljem da ih što više poleti i krene u pohod traženja ženki.

Profesorka dr Aleksandra Ignjatović Ćupina koja je vođa ovog projekta rekla je za portal Moj Novi Sad da će, do kraja septembra, svake nedelje biti puštano još po 100.000 ovih insekata, a ukupno će ih biti 800 hiljada. Ona naglašava da muške jedinke ne ujedaju te da je poenta svega da se broj komaraca u gradu smanji.

Kako je to moguće?

Oba pola se hrane nektarom i slatkim sokovima koje nalaze u prirodi, ali je  ženkama neophodna krv radi sazrevanja jaja te jedino one bodu. Ova tehnika se uspešno primenjuje kod onih vrsta komaraca čije ženke se pare samo jednom u životu, te neće davati potomstvo ako se spare sa sterilnim mužjakom. S druge strane, jedan (čak i sterilisan) mužjak može da se spari sa više ženki.

Mužjaci se masovno sterilišu i obeležavaju fluorescentinim bojama (svake nedelje – druga boja) kako bi se po otpuštanju mogli pratiti.

^{Foto: Nada Jelkić}

Zbog toga se tehnika sterilnih insekata primenjuje na vrstama koje se mogu masovno umnožavati u laboratoriji što, npr. nije  slučaj s rečnim komarcem.

Postupak i istraživanje

Stručnjaci i saradnici sa Poljoprivrednog fakulteta, minimum sat vremena nakon početak otpuštanja dolaze da pokupe posude, potom beleže koliko komaraca nije uspelo da poleti.

Ovaj delikatan posao svakako zavisi od brzine i uslova transporta te bi sve bilo jednostavnije kada bi čitav postupak mogao da se radi ovde jer je cilj da sterilisani mužjaci budu u dobroj kondiciji i brojčano nadvladaju i budu kompetitivni u odnosu na mužjake iz prirodne populacije. 

Još oko istraživanja… Šta se posle događa?

– Nakon otpuštanja, jednom nedeljno se vrši uzorkovanje komaraca na tretiranoj i na netretiranoj teritoriji, pri čemu se registruje broj markiranih (obojenih) sterilnih mužjaka, nemarkiranih iz prirodne populacije, kao i broj ženki, radi utvrđivanja odnosa između ovih kategorija.

Ovogodišnji cilj istraživanja je da se utvrde efekti otpuštanja na smanjenje populacije tigrastih komaraca. U tu svrhu je postavljeno 37 klopki u kojima ženke polažu jaja koja se, potom, u laboratoriji pregledaju, kategorišu i izbroje i stave na piljenje radi utvrđivanja da li su sterilna ili fertilna. Pored toga, polaganje se prati i van zone otpuštanja, sa dodatnih 10 klopki.

Da li je ovo rad za “budućnost” il za ovu sezonu?

– Očekumo da će se efekti otpuštanja odraziti na smanjenje ukupne brojnosti položenih jaja kao i na postepeni porast udela sterilnih jaja iz kojih se neće razviti nove jedinke. Kako vreme bude odmicalo, sa svakim narednim otpuštanjem očekuje se da će rezultati biti vidljiviji. Ukoliko nakon posednjeg otpuštanja budu postignuti očekivani efekti, svakako će brojnost populacije biti na početku naredne sezone mnogo manja nego što je inače u ovom delu grada.

Ova metoda koja se već godinama koristi u Italiji, Španiji i u pojednim azijskim državama, najbolje rezultate pokazuje u kombinaciji sa konvencionlnim merama – prskanjem odraslih jedinki i suzbijanjem larvi.

Prof. Ignjatović Ćupina naglašava da je preventiva takođe veoma važna te nikako nemojte čuvati vodu u otkrivenim posudama (u kantama za zalivanje bašta, podlošcima za saksije, vazama na grobljima, u bilo kom predmetu koji zadržava vodu…) jer se na tim mestima razvijaju larve koje za nedelju dana mogu da proizvedu mnogo novih jedinki.

Da li ovim metodom prevenirate i pojavu/širenje groznice Zapadnog Nila?

– Na sličnim mestima gde se razvija azijski tigrasti, razvijaju se i kućni komarci koji prenose virus Zapadnog Nila. S druge strane ATK je potencijalni prenosilac preko 20 virusa među kojima su i denga, čikungunja i drugi.

Postoji li šansa da će se jednog dana ova metoda koristi na širem području?

– Za sada ne postoje uslovi za intenzivniju implementaciju ove metode u integralno suzbijanje komaraca i ovo je još uvek u domenu istraživanja.

Nakon prve tri nedelje, imate li neke preliminarne  rezultate – kolika je smrtnost, kakav je odnos mužjaka?

– Preliminarni rezultati ukazuju da je stopa preživljavanja otpuštenih sterilnih mužjaka visoka od 80 do 95% što je dovoljno da bi istraživanje bilo uspešno. Napominjem da više faktora utiče na stopu preživljavanja te smo npr. u prvom otpuštanju, kada su komarci dugo putovali i stigli kasno, u sumrak,  kada je njihova aktivnost lêta bila slabija, imali i manju stopu izletanja dok je npr. poslednje otpuštanje imalo značajno veći uspeh.

Recite nam još nešto o projektu…

– Ova istraživanja se obavljaju u sklopu regionalnog projekta Međunardone agencije za atomsku energiju i paralelno se odvijaju još i u Hrvatskoj i Portugalu. Pored toga, u sklopu još jednog međunarodnog projekta – ISIDORe (Horizon Europe) radićemo istraživanje metode rane detekcije cirkulacije virusa Zapadnog Nila u vektorima i domaćinima kako bismo napravili prognostičke modele koji mogu na vreme da signaliziraju potencijalnu pojavu, odnosno vreme i mesto na kome se može očekivati prenamnožavanje  vektora – kućnog komarca, pojava virusa i obolevanje ljudi.

Ignjatović Ćupina ističe da ove godine, kao i ranijih 12, na 65 lokacija u Vojvodini tim stručnjaka vrši monitoring  populacije svih prisutnih vrsta komaraca kako bi se na vreme primenile adekvatne mere suzbijanja u slučaju prenamnožavanja pojedinih vrsta. Ovaj projekat finansira Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.

NEKOLIKO ZANIMLJIVOSTI KOJE SAZNAJEMO IZ OVIH ISTRAŽIVANJA

• od kada se pojavio azijski tigrasti komarac, naročita pažnja se posvećuje praćenju invazivnih vrsta pa je ovaj tim sa Poljoprivrednog fakulteta otkroi prisustvo još 1 nove vrste na našim prostorima – japanskog komarca.

• većina jedinki sterilisanog azijskog tigastog komarca u prirodi živi nedelju dana, ali neki mogu i duže; pojedini obojeni su nalaženi i nakon 10 dana od otpuštanja

• praćenjem njihovog kretanja otkriveno je da mogu da odlete maksimum čak i više od 200 metara, ali se uglavnom kreću u radijusu od 50 do 80m.

• ATK bode danju i na otvorenom prostoru i na visokim letnjim temperaturama; kućni komarac koji prenosi virus Zapadnog Nila bode uglavnom noću u zatvorenom prostoru ili u okolini kuća; rečni komarci su najaktivniji  u sumrak i svitanje

Zabeležila: Jovana Brkić