On je drzak, nekovencionalan, hrabar i odvažan, živopisan, buntovan, običan, a drugačiji, ličan i u isto vreme svačiji. Negira ustoličene norme i dalje živi svojih 15 minuta svetske slave.

Tako bi se mogao opisati pokret u umetnosti dvadesetog veka poznat kao pop art. Novi Sad, odnosno, Pop art bar “Viri mi glava” je oživeo interesovanje za popularnu kulturu, prateći ideju vodilju njenog uzdizanja na nivo uvažene umetnosti. Osim šarenog i fino upakovanog enterijera koji vas vraća u doba Vorhola, ovde kokteli vode glavnu reč. Inovativni, daleko od prosečnih, ovi napici predivnih ukusa i opijajućih boja žele da umetnost njihovog stvaranja približe prosečnom čoveku i obrišu klasne razlike kao što je to učinio pop art.

“Viri mi glava” je ušuškana u kuću primamljive plave nijanse, u Lebarskom sokaku koji davno beše centar gradskih zbivanja i dom atraktivnih kafana “Kamila” i “Lipa”.

Ulaskom u lokal, obuzima vas toplina za uši, katarza za oči, ali i nepca zaigraju od svežine koktelskog šarma. Vlasnik bara Savo Vujović koji je pionirski širio kulturu zanatskog piva i kroz Mazut Craft Beer Shop proširio nam vidike, kaže de je sređivanje kafića trajalo dugo.

– Pop art je pravac u umetnosti koji volim. Uvek mi se sviđao zbog Baskijata i Vorhola jer su približili umetnost svim ljudima, a do tada je to bila privilegija aristokratije. Bilo je teško srediti lokal, dugo smo smišljali, ideje su samo navirale, a uredio sam ga sa prijateljem s kojim sam već radio na “Mazutu”. Pop art daje mogućnost stalnog menjanja i dopunjavanja. Uzmeš bilo koji predmet i od toga napraviš umetnost. Tako imamo industrijske lustere, aparat za igre na sreću iz sedamdesetih godina… – napominje Vujović.

Novosadski umetnik Rosh Panonsky je nacrtao murale Vorhola i Baskijata.

– Za toalet sam zvao klince i dao im priliku da crtaju šta hoće ako ih već roditelji nisu puštali da to rade po stanu (smeh). Nekom se svidi prostor, nekom ne. Važno da niko nije ravnodušan. Isključivo puštamo funk, soul, funky i acid jazz…Ponekad bude i DJ, ali nije nam cilj da budemo klub, iako ima prostora za đuskanje. Bitno je da ljudi dođu zbog ponude, a da je DJ samo nešto što im dajemo dodatno. Bašta nam je velika, na leto ćemo napolju praviti koktele, ali i salsa party. Za sada smo više večernja varijanta, ali skorašnjim otvaranjem kuhinje promenićemo stvari – objasnio je novosadski ugostitelj.

Prema njegovim rečima, otvaranjem “Viri mi glava” hteo je da ponudi nešto drugačije, privuče urbanu masu, da se bavi i koktelima kvalitetno kao do sada zanatskim pivom. Kad je otvarao “Mazut” nije znao kako će ljudi reagovati na craft pivo jer se o njemu nije znalo baš puno, a sad ga ima u skoro svakom kafeu. Novi cilj je da se pomeri granica ispijanja koktela i ubeđen je da ljudi prepoznaju kad otvoriš nešto specifično, ali moraš biti uporan i profesionalan u tome čime se baviš. 

– Nekada davno su se otvarali koktel barovi, ali ih u novije vreme nije bilo, pa smo odlučili da se ozbiljno pozabavimo kulturom koktela. Imamo mi i druga pića, ali akcenat dajemo koktelima, načinu pripreme, sastojcima, dekoraciji, poštovanju recepture, ritualima mućkanja, točenja, pa i ispijanja. Za sada ih na listi imamo dvadesetak, ali stalno ubacujemo nove. Vikendom imamo specijalnu ponudu kada forsiramo sezonsko voće. Sin Aleksije i menadžer Sale vode celu priču. Obučeni su i puštaju mašti na volju. Raste broj gostiju i interesovanje za koktele, a ljudi kad dođu i vide da je uloženo truda, da se radi kako treba, požele da dođu opet. Sad je mnogo veća ponuda pića nego pre 30 godina, pa su samim tim i gosti zahtevniji – poručio je Savo.

Barmen Aleksije naglašava da se provlači ta podela na muške i ženske koktele, kao u zavisnosti da li se služi u čaši sa nožicom ili običnoj, ali po njemu to nema veze jer od sastojaka zavisi koja će i čaša biti. Međutim, razlike u polovima ima kad je reč o koktelima koji se najviše upražnjavaju.

– Muškarci forsiraju koktele s viskijem. Old fashioned (bourbon, angostura bitters, simple syrup, orange peel) je praktično prvi koktel ikad napravljen. Prijatnog je ukusa, lepo klizi, a kora narandže je tu, da lepo i izgleda. Whiskey sour (bourbon, lemon, simple syrup, lemon peel) je jedan od najpopularnijih kod muškaraca. U njega ide belance i u početku se masa čudila, sad već manje. Kad belance dođe u kontakt s kiselinom od limuna i ledom, automatski se steriliše od niske temperature, isto kao da je kuvano. Koktel ima lepu, glatku teksturu, malo je gušći, ali sve je savršeno izbalansirano. Ni prekiselo, ni preslatko, a oseti se i viski i limun. Isti format radimo i sa džinovima Gin sour, ali umesto šećernog idu voćni sirupi i više ga piju devojke. Tu je i Brandy peach sour (cognac, lemon, peach syrup, aquafaba) sa konjakom, poseban fazon i vole ga oba pola. Spomenuo bih i Espresso martini (vodka, coffee liqueur, espresso, simple syrup) koji stranci najviše naručuju. Ide kafa, pa se napravi pena od mućkanja i koktel diže iz mrtvih (smeh) – čuli smo od koktel majstora.

Aleksije nam je objasnio da se slamka stavlja u koktele koji se mućkaju, a ako je u koktelu samo alkohol i nema šećera, onda se pije bez slamčice. Zapravo, većina koktela se pije bez slamke jer želiš da bogat ukus osetiš na usnama, da ti obloži nepca, da ti ruka miriše na narandžu dok ga držiš.

– Sve više ljudi pije koktele, bar je tako kod nas. Kako ih češće pijete, tako vam receptori postaji izoštreniji i reagujete na svaki promil ukusa. Negroni/Coffee negroni (gin/coffee gin,campari, vermouth, orange peel) je italijanski koktel. Već se pila kombinacija kamparija i slatkog vermuta, da bi dodali i džina, što je bio potpuni hit. Apsolutno je osvežavajući za leto i on se ne mućka već samo meša, pošto je u njemu samo alkohol. U Srbiji je trenutno ekspanzija craft džinova, baš ima dosta destilerija, pa se prave sa raznim dodacima kafe, đumbira, lubenice… Svi volimo džin tonik, ali kad probaš druge ukuse, mnogo je bolje. Za Clover club (gin, lemon, raspberry syrup, aquafaba) kažu da je ženski koktel jer je ultra pitak i deluje kao da nema alkohola. Malina ide savršeno sa džinom dok je jagoda već jačeg ukusa i ne prolazi u ovoj kombinaciji. Kokteli se definitivno vraćaju. Početkom 21. veka doživeli su renesansu, a kod nas će taj procvat doći mnogo kasnije kao i ostale stvari što stižu iz savremenog sveta sa zakašnjenjem – zaključio je Aleksije.

U prilog ovoj priči najbolje je citirati čuvenog američkog kuvara Entoni Burdena:

“Mislim da je Negroni savršen koktel jer su to tri pića koja mi se baš ne sviđaju. Ne volim kampari, ne volim slatki vermut i ne volim nešto posebno džin. Ali kada ih pomešate zajedno s malo narandžine kore… Priprema vas za večeru, na neki način vas čini gladnim, briše rubove poslepodneva. Nakon večere fino klizi. Negroni je i aperitiv i digestiv. Retko koje piće to može”.

I ako vam glava proviri u Miletićevu ulicu, zavirite u pop art bar. Volećete, a neće vam od koktela otpasti glava. Naprotiv.