NOVOSAĐANI: Domaća sarma kao lek protiv životnih prepreka

Sudbina joj je postavila mnoga iskušenja: u detinjstvu – ratne okolnosti, u majčinstvu – detetovu fizičku i mentalnu različitost, a naposletku, kao da sve to nije bilo dovoljno – i njenu bolest, onu na čiji pomen svi ustuknu. Zato ova priča nije samo o njenim kulinarskim majstorijama, koje su izuzetne, već i o njoj – hrabroj i upornoj Novosađanki koja čeličnom voljom prevazilazi prepreke. Danas sugrađanima priprema omiljeni zimski specijalitet – sarmu. Za veće slave, poput Svetog Nikole, skuva i po 50 kilograma klasične ili posne sarme, a za njena jela stižu samo pohvale.

Jelena Stašuk rođena je 1980. godine u Novom Sadu, kao 10 minuta starija sestra bratu blizancu. Prvu dekadu života provela je u Našicama, dok se usled ratnih okolnosti porodica nije vratila u rodni grad, gde su joj živeli baka i deda. Završila je gimnaziju i upisala Pravni fakultet, ali je pred kraj prve godine, negde u vreme bombardovanja, shvatila da nije sebe pronašla u tome. Narednih godina se tražila, sve vreme radeći kao konobarica ili sekretarica, a nakon što se udala i dobila sina, otkrila je ljubav prema kuhinji. Tom ljubavlju vođena, kao i roditeljskom borbom koja joj je uskoro sledila, došla je do ovoga čime se danas uspešno bavi.

Najpre je počela sa pravljenjem slanih predjela, peciva, zalogajčića... Ubrzo je rešila da promeni posao i našla se u novootvorenom restoranu kao pomoćnik u kuhinji. Tamo je po prvi put bila zadovoljna poslom kojim se bavi. Mnogo je naučila, napredovala, stekla iskustvo, upoznala ljude iz iste branše i odatle se otisnula u svet začina. Pamtila je svaku sitnicu i caku koju je čula i videla.

– Onda sam dobila i drugo dete, koje je, nažalost, po samom rođenju osuđeno da životom kroči težim putem. Moja voljena devojcica rođena je sa rascepom usne i desni. Prve dane njenog života proveli smo po bolnicama, ljudi su nas zagledali na ulici sve dok nije bila operisana. Kako je rasla, fizička različitost je bila sve manje vidiljiva, ali su zato mentalni zaostaci postajali sve uočljiviji. Nismo se, naravno, predali, nego smo se trudili svim silama da idemo napred, za šta je, naravno, bio potreban novac – priseća se Jelena za portal Moj novi Sad.

U to vreme naša sagovornica je radila puno radno vreme u restoranu, a kako bi bolesnom detetu obezbedila što više, noću je kod kuće pravila ketering. U celoj toj gunguli, uspela je da položi ispit i dobije diplomu kuvara priznatu u Evropi. Jelenin suprug je građevinski tehničar i po ceo dan provodi radeći po gradilištima. Negde u tom periodu počela je da pravi prve sarme po porudžbini.

– Prvo sam bratu za slavu pravila posne sarme, pa još nekim prijateljima klasične, i brzo sam uvidela da mi to oduzima mnogo manje vremena od pravljenja predjela. Pritom, potražnja za sarmama se širila, jer verujem da sam bila jedina u gradu sa tom ponudom. Za sledeću sezonu sam se bolje spremila, a od oktobra su već počele da pljušte porudžbine. Za slave sam umela da napravim i po 50 kg sarmi, za Novu godinu takođe – opisuje naša sugrađanka.

Ali, kako se kaže, đavo nikad ne spava. Dok je hvatala najveći zalet u svom novom poslu, Jelenu je pokosila bolest. Nakon jednog pada u nesvest, u urgentnom centru dočekala ju je zastrašujuća dijagnoza: maligni tumor na mozgu. Pregrmela je hitnu operaciju, 20 i nešto zračenja i hemoterapije, a sve u vreme dok je upisivala ćerkicu u školu. Na sreću, oporavljala se začuđujuće brzo, a sve što joj se događalo dalo joj je snagu za koju, kako kaže, nije ni znala da je poseduje. Polako su se sklapale i ostale kockice.

– Već sledeće zime bila sam ona stara. Radila sam u piceriji na pola radnog vremena, a za sarmu sam pronašla divne dobavljače domaćeg kiselog kupusa i nastavila sam da radim punom parom. U međuvremenu je i suprug počeo da radi na mnogo boljem radnom mestu, kupili smo auto, pa sam počela sama da radim i dostavu sarme na kućnu adresu – kaže ova vredna majka.

Upravo prilikom isporuka, doživela je i najviše "bisera". Jednom prilikom isporučila je sarmu majci sa malom devojčicom, koja ju je gledala ispod oka i rekla: "Moj deda pravi najbolje sarme!". Kad je Jelena stigla kući, dočekala ju je poruka od devojčicine mame, koja je glasila: "Nećemo reći dedi da je tetina sarma bolja od njegove!".

Sezonu sarmi počinje u oktobru, a završava za Đurđevdan ili Uskrs. Ipak, za specifične situacije rada je da "uskoči" i van sezone.

– Zove me žena usred jula da poruči sarmu. Ja joj objasnim da ne radim leti, a ona mi ispriča kako putuje u Izrael da poseti brata koji joj je rekao da mu se ne pojavljuje bez sarme. Sledeći put je samo rekla da joj treba ista onakva sarma, samo malo veća količina – kroz smeh priča Jelena.

Sa svojim konzumentima dogovara se o svemu – o vremenu isporuke, o tome da li im više odgovara da dođu ili da im isporuči na adresu. Jedino što ume da stvara zabunu je što se Jelenina sarma mora unapred poručiti.

– S jedne strane, to je dokaz da je uvek sveža, ali dešava se da se ljudi ujutro sete da bi baš mogli ručati sarmu tog dana, pa im ne odgovara što treba da sačekaju sutradan. Nadam se da ću od sledeće zime imati lokal, i to na nekom prometnom mestu, gde će sveže pripremljena sarma biti dostupna u svakom trenutku tokom svakog dana – deli Jelena sa nama svoje planove.

Zato, ukoliko budete želeli da poručite njenu sarmu, na vreme joj se javite putem Fejsbuk stranice "Sarmoteka" ili na broj telefona 069 4511510.

Od nje naručuju sve kategorije društva: zaposlene žene, deca za stare roditelje, samci koji nemaju nikog da im skuva... Tvrdi da posebno mnogo pohvala dobija za posnu sarmu, za koju punjenje pravi od praziluka, šargarepe, integralnog pirinča i oraha.

– Ljudi u startu ne veruju da je bez soje, sve dok je ne probaju; a onda se oduševe. Uz posnu varijantu kuvam i dimljenu ribu, što joj daje taj miris dima, bez kog je sarma nezamisliva – odaje nam svoju caku hrabra Novosađanka.

Ako budemo imali sreće da se Jelenin mozaik složi baš onako kako je naumila, moći ćemo gustirati njene sarme tokom cele godine, u lokalu u kojem će se uvek krčkati i mirisati na fino i domaće.