Prvi balovi i zabave u Novom Sadu: Aristokratske zabave u Magistratu

Prvi balovi i zabave u Novom Sadu: Aristokratske zabave u Magistratu

Društvene zabave srpskog građanskog društva u Novom Sadu u drugoj polovini XVIII veka, nisu se u osnovi razlikovale od nemačkih i mađarskih zabava toga doba. I Srbi su priređivali svoje balove i pohađali tuđe, na kojima je “menuet” bio jedan od glavnih plesova. U dvoru Arsenija IV u Karlovcima još 1747. godine, priređivan je “hausbal”, a Sava Tekelija priča da on sa svojim društvom u Pešti o fašankama nije propustio nijedan bal, a naročito je bio popularan srpski bal u Budimu, koji je priređivan svakog utorka. U Novom Sadu su priređivani ”nobl-balovi” i balovi radi zabave i u dobrotvorne svrhe.

 

Piše: Zoran Knežev, novosadski hroničar i publicista

 

Javne zabave i igranke prvi put se u Novom Sadu spominju 1773. godine, jer tada je Namesničko veće izdalo naredbu koja reguliše pitanje balova pod maskama. Oni se smeju priređivati samo u namenskim objektima, a ne i po privatnim kućama. Mogle su trajati samo do 3 sata po ponoći, a na povratku sa bala, maska ne sme biti na licu i od prihoda 6 odsto se ima odvojiti za sirotinju ili zavod za siročad.

Balovi su se razlikovali s obzirom na stalešku pripadnost učesnika. Najprestižniji su bili nobl, odnosno aristokratski balovi, dok su purgerski (građanski i zanatlijski) bili manje otmeni. Repertoar igara je u određenoj meri bio uslovljen vrstom bala, tako da su se na purgerskim balovima, igrale nemačke, francuske i srpske igre, a na nobl balovima pomodne salonske igre, dok se na srpske narodne igre gledalo sa podozrenjem. U prvoj polovini XIX veka balovi su često bili priređivani u čast proslave rođendana ili imendana austrijskih vladara, dok su u drugoj polovini veka sve češće organizovani u cilju sakupljanja finansijskih sredstava za osnivanje institucija od nacionalnog značaja.

Magistrat je imao muke sa priređivačima zabava i igranki, te je čak pokušavao i da ih zabrani, stojeći na stanovištu da su balovi štetni po zdravlje. Godine 1811. sudija Pauz prijavio je Magistratu da je neki učitelj igranja već nekoliko puta priredio igranke pod imenom „kinderbal“, bal za decu. Po savetu lekara Magistrat ih je zabranio.

Međutim, dve godine kasnije isti sudija referiše o molbi „otmenih građana“, pošto je kafedžija porušio veću dvoranu za javne igranke, jedino je zgodno mesto za „nobelbal“ gradska dvorana i zato mole da im se dvorana ustupi u tu svrhu bar jedanput nedeljno. I Magistrat pristade da se „nobelbal“ svakog ponedeljka održava u dvorani za zasedanje. Nobl balovima koji su se odrzavali u Gradskoj kući, prisustvovale su samo najotmenije zvanice poput intelektualaca, bogatih trgovaca i plemića. Novosađanke su se utrkivale koja će imati lepšu i raskošniju toaletu i haljinu po uzoru na pariske, bečke i peštanske modne trendove.

Godine 1814. odbor građana predložio je Magistratu da se balovi ne priređuju u Gradskoj kući. Magistrat je predlog odbio zato što privatnici nemaju veće dvorane za pristojnu zabavu i dozvolio da se javne igranke priređuju u dvorani Gradske kuće. Te godine priređena su dva bala, a od svih tih zabava i balova vredno je pomenuti i jedan koji je održan po odobrenju Magistrata u samoj Gradskoj kući. Priređen je „u korist vojnika koji su se nalazili u bolnici Tvrđave“. Drugi je priređen, takođe po odobrenju Magistrata, ali po kafanama, „u korist ranjenika iz slavne bitke kod Lajpciga“. Bitka kod Lajpciga, još poznatija pod imenom „Bitka naroda“, odigrala se od 16. do 19. oktobra 1813. godine između Napoleonove vojske i koalicionih snaga Rusa, Prusa, Šveđana i Austrijanaca.

Godine 1818. zakupac „Turskog hana“, dobio je dozvolu da u vreme mesojeđa, četvrtkom i nedeljom priređuje u Hanu igranke. Izdana mu je dozvola sa ograničenjem da igranka bude samo za pravoslavne. Ko se usudi da protivno propisima crkve priredi igranku u vreme posta bio je strogo kažnjen (od 10 do 20 forinti). Te zabave nisu bile samo zabave, jer je na njima često dolazilo do sporova i sukoba. Vremenom, sve do mađarske bune, po tim kafanama bilo je i bezbroj tuča, svađa i gužvi.

U drugoj polovini XIX veka, organizuju se srpski balovi, na kojima se ističu nacionalna obeležja i koji su redovno otvarani i završavani kolom. Mlade devojke su na prvi bal odlazile tek kada su napunile 18 godina, a zamislite koliko su iščekivale da zakorače u veličanstvenu dvoranu i zaplešu sa princom iz svojih snova. Što se tiče mladića, zanatlijske kalfe i trgovački pomoćnici počinjali bi da idu na balove i zabave posle izučenog zanata, a intelektualna omaldina posle mature.

O tim vremenima govore i stare magistratske hronike.
˜– Dabogme – kaže Vasa Stajić – U gostionice nisu dolazili samo narodnjaci i rodoljubi, niti se tu uvek brinula narodna briga...Tu se obrela i „zlatna mladež“ Novog Sada koja je u kafanskim zabavama, tučama i izgredima, ili kartanju, satirala imovinu svojih dedova i pradedova.

Oceni vest:
9
105

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Petar Jovanovic

    pre 1286 dana i 6 sati

    Sem razglednice na kojoj je magistrat, ostale fotografije priložene kao ilustracija nemaju ama baš nikakve veze sa Novim Sadom, jer je na njima : bal u holu Bečke skupštine kod gradonačelnika Karla Lugera , 5 mladih dama je fotografija iz kolekcije „Bečkerečke dame 19. veka“ i uljana slika ruskog slikara Vladimira Pervuninskog je bal na ruskom dvoru.
    Koga to novosadski hroničar i publicista zamajava: sebe ili nas čitaoce.

    Oceni komentar:
    1
    6
Novosadska toplana novosadsko porodilište bez vode sahrane EPS matična knjiga rođenih almaško groblje bebe RHMZ telep raspored sahrana novi sad havarija na vodovodu jkp novosadska toplana betanija gradonačelnik Miloš Vučević gradsko groblje radosne vesti novorođenčad servisne informacije novi sad Miloš Vučević servisne informacije raspored sahrana i ispraćaja bez struje jkp lisje isključenja struje dunav horoskopski znaci porodilište elektrovojvodina horoskop