Tijana Ivković u svojoj privatnoj laboratoriji ukusa "Kukiccino"

Diplomirani dramski i audiovizuelni umetnik, Tijana Ivković, koja je nakon fakulteta odlučila da otvori malu domaćinsku prodavnicu, pekaricu iliti poslastičarnicu, šarmirala je mnoge svojim video zapisima na Jutjubu u kojima na vrlo duhovit način sprema hranu za koju je potrebno mnogo mašte i apetita.

Time koliko je dobra kuvarica, dokazala je da je kulinarstvo vrsta umetnosti i da zahteva improvizaciju. Vlasnica je ’’Kukiccina’’ koji se nalazi na adresi Svetozara Miletića 4, u samom centru grada. Koncept je zasnovan na spremanju prelepih kukija i braunija, kremastog sladoleda, ukusnih američkih sendviča u ambijentu koji zbog udobnih fotelja, jastuka i plišanih životinja podseća na tinejdžersku spavaću sobu.

Ova plavokosa Novosađanka svojim radom i spontanim humorom privukla je sve zaljubljenike u masnu i kaloričnu hranu i zadobila pažnju brojne publike na društvenim mrežama zapisima na Jutjubu, a za naš portal podelila je kako je izgledao početak karijere mlade i autentične influenserke.

Kako je izgledao tvoj razvojni put?

Kada sam završila Akademiju umetnosti nisam znala šta ću sa sobom, a u umetnosti baš teško da možeš da imaš karijeru, osim ako nećeš da radiš na TV-u, što ja nisam htela i onda sam počela da snimam iz neke lične potrebe koju sam imala kao mala i pre akademije. Snimala sam neke blogove koje, u početku,  nisam objavljivala već stavljala u svoj skriveni  folder na računaru. A onda sam kasnije nastavila da snimam i počela snimke kuvanja da kačim na internet i to se ljudima dopalo i onda su ispod jednog videa krenuli da ostavljaju komentare kako su oduševljeni i kako nikad nisu probali nešto slično i počeli su da mi pišu i govore kako treba da otvorim prodavnicu sa kolačima i tako mi je jedan anonimus dao ideju da otvorim ovaj lokal što sam prihvatila. Godinu dana pre otvaranja "Kukiccina", počela sam da snimam klipove na Jutjubu.

Kada i gde si otvorila "Kukiccino"?

Počela sam tako što sam prvo otvorila štand u "Ledenoj šumi", jer je koleginica sa akademije iz moje klase sa produkcije radila u organizaciji te manifestacije i ona je znala da ja hoću da otvorim "Kukiccino", a u Novom Sadu je malo teže naći adekvatan lokal za ovakav posao i onda mi je ona predložila da tamo otvorim štand i da tako počnem. U međuvremenu sam našla lokal koji je bio u pasažu Dunavske ulice i onda smo tamo radili jedno pola godine. Za to vreme imala sam i štand na Exitu. Jako veliki broj ljudi je dolazio kod mene i do kraja jula prošle godine postala je takva gužva da sam morala da zatvorim jer sam radila sama u 20 kvadrata. Ljudi su bukvalno stajali ispred, a ja sam imala jednu rernu, jedan mikser, a oni su jeli više nego što sam ja mogla da napravim.

Sećam se tačno momenta u kojem sam shvatila da ću zatvoriti lokal – pekla sam 20 kukija u rerni i svi su bili naručeni od strane ljudi koji su stajali i čekali da se ispeku, frižider mi je bio prazan, mikser je radio, nisam mogla da stojim na nogama i onda sam odlučila da je najbolje da nađem veći lokal, zaposlim ljude, jer nisam želela da držim nešto gde ćeš morati da čekaš 40 minuta, a ja sam umorna . Došao mi je komunalni inspektor i rekao da moram da promenim radno vreme jer mi je pisalo na vratima "Od 2 do 22 časa, plus minus  15 (šminkam se)", i onda je rekao da koliko god je to simpatično ipak nije po zakonu. Njegov prijatelj je u tom trenutku imao ovaj lokal u kojem smo sada i rešila sam da se tu preselimo.

Ko čini sadašnju ekipu ’’Kukiccina’’  i ko je pomogao na uređenju prostora?

Trebalo je mnogo posla da se ukloni prethodna industrijska crna boja koja je dominirala u ovom lokalu jer je ovde ranije bila pivnica, pa  sam ušla nakon žurke zatvaranja posle koje su ostale otvorene flaše sa alkoholom, smeće i tako dalje. Trebalo je jako puno mašte da bih videla ovo sadašnje belo u onom tadašnjem crnom. Tako da smo se preselili na ovu lokaciju krajem prošle godine. Nas je ovde četvoro. Plus ja, plus mama, plus tata... Ha, ha... Plus baka koja dođe da opere krpe.

Da li sama osmišljavaš koja će se hrana naći na meniju?

Većinski da, mislim oni svi mogu da predlažu šta žele, ali uglavnom su to moje izmišljotine sa njihovim doradama, pošto i to što izmislim nije uvek savršeno. U ponudi imamo domaćinski kolačić, četiri vrste manjih kukija sa oreom, plazmom, snikersom i milkom, imamo cimer rolnice i smesu za kukije u kornetu, od slaniša imamo bejgle i sendviče sa više vrsta sira uz koji ide jedan odličan preliv, naćose,  to nam je uglavnom stalna postava, a onda imamo i iznenađenje kada pravimo šta nam se pravi. Imamo sajt kukiccino.rs i tamo aplikaciju za dostavu. Zamislila sam taj američki koncept da je dostava ’’to go’’, ali naši ljudi vole da sede i jedu na miru i onda smo ubacili sve stolove.

Da li ti više dolaze muškarci ili devojke da jedu ovu kaloričnu hranu?

Pretežno devojke i to, recimo, nekih 70 posto. Uglavnom nam dolaze sa namerom da se ugoje i to kada raskinu vezu ili su u PMS-u  pod uticajem hormona. A dešava se i da nam dovuku svoje momke i onda im momci plaćaju ili oni dolaze sami sa spiskom na telefonu  šta im je devojka naručila da kupe.

Kakva su tvoja iskustva sa komentarima na Jutjubu?

Tamo me prati 50 posto muškaraca i 50 posto žena, što je čudno, jer snimam koncept emisije "kuvanje bez recepta", pa mi nije jasno, ali im je verovatno zabavno. U početku sam bila mnogo jača na Instagramu, ali sada ga je Jutjub prerastao, tako da se situacija obrnula. Nisam baš "Instagram devojka" u principu, bez obzira na broj pratilaca.

Gde voliš da provodiš vreme u Novom Sadu?

Ja retko izlazim. Najviše vremena volim da provodim u svojoj sobi, zato je i nastalo to sve sa snimanjem i kuvanjem, mnoge moje ideje za "Kukiccino" su sa Pinteresta, ranije sam bila opčinjena internetom i najviše volim da gledam filmove i serije i da igram igrice i ovo gde sada sedimo, to sam bukvalno ja.  Kauč, na TV-u serija "Prijatelji" i masna hrana i to je ceo moj život bio kad sam bila mala. Nisam nikad ispijala kafe po gradu, čak sam bila i protiv toga da otvorimo baštu u "Kukiccinu", jer nisam razumela koncept bašte pošto u svom životu nisam nikad sedela negde u centru u bašti, niti imam drugarice sa kojima pijem kafu... Sa njima se nalazim tako što idemo jedna kod druge, izađemo uveče ponekad i to je to.

Da li se u budućnosti vidiš i dalje u ovoj kaloričnoj priči?

Da. Plan mi je da idem u Beograd i da otvorim ’’Kukiccino’’ i onda da se vratim u Novi Sad i otvorim restoran. Volim da organizujem stvari i da budem veliki šef što suštinski i jeste produkcija. Ipak sam shvatila posle snimanja svega da mi je najzanimljiviji deo bio pravljenje keteringa jer nismo nikada imali dovoljno vremena i budžeta da pravimo ketering. To mi je uvek bilo najzanimljivije – da oformim svoju ekipu i prebacim u ovaj koncept, tako da sam sigurna da ću ovim da se bavim, možda ne baš do kraja života, ali narednih deset godina sigurno.